Home Kerefeke poezija ПРОЂЕ ОСМИ – Слободан Станишић

ПРОЂЕ ОСМИ – Слободан Станишић

31
0

Нисмо више, као некад, гласни,
шалама се неки једва смеју,
загрљаји ни јаки, ни страсни,
успомене попут перја веју.

Одлазимо. Остају за нама,
мир часова и провере знања,
ситне среће засуте бригама,
изостанци, бољке, оправдања.

Остављамо парове и групе,
што путују у друга столећа,
урезане поруке у клупе,
сплет јесени, зима и пролећа.

Остављамо строгост граматике,
ред правила, опита, система,
лаких стрепњи због математике,
историје и задатих тема.

Остављамо формуле и шеме,
брижном руком писане лекције,
скице, слике, дрхтања и треме,
игре, песме, глуму и секције.

Остављамо одморе сред кише,
на таблама обрисане мисли,
ђачке згоде заборав већ брише,
дневници се под прашином стисли.

Остављамо екскурзије сјајне,
с љубавима првим, пуним бола,
прекривеним велом строге тајне,
док о њима прича цела школа.

Одлазимо. Говорили ми смо,
чим би распуст на школски праг стао:
– Збогом школо, волели те нисмо!
А сад нам је, ипак, мало жао.

Шалама се неки једва смеју,
загрљаји ни јаки, ни страсни,
успомене попут перја веју,
нисмо више, као некад, гласни…

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here