Home Čika Kekine priče PRIČA O USKRŠNJEM ZECU IZ ZEKOGRADA

PRIČA O USKRŠNJEM ZECU IZ ZEKOGRADA

702
0

Da li znate gde živi uskršnji zec? Uskršnji zec živi na Fruškoj gori, negde na južnoj padini. Tamo postoji Zekograd a uskršnji zec je izabrao to mesto svoj dom.

Zašto? Mladi zec po imenu Zeka poticao je iz velike porodice uskršnjih zečeva. Očajnički je želeo da postane uskršnji zec, baš kao i njegovi roditelji. Tako je, zajedno sa starijom braćom i sestrama, vredno učio u školi uskršnjih zečeva.

Bio je među najboljima u razredu kada je u pitanju farbanje uskršnjih jaja i uvek je smišljao najbolja mesta gde da ih sakrije. Ali uprkos tome, jednog popodneva sedeo je kod kuće, osećajući se tužno, dok su mu duge zečije uši padale.

„Šta nije u redu, Zeko?“ pitao ga je njegov otac, Tata Zec.

„Bojim da kad budem išao kroz šumu i preko polja ne izgubim jaja ili mi ih lisica ukrade”, rekao je Zeka jecajući, „Tada neću imati šta da dam deci i svi će biti užasno razočarani u mene!“

Zekin nos je zadrhtao, a uši su mu se spustile još niže preko njegovih malih ramena:

„Nikad neću položiti ispit za velikog uskršnjeg zeca.“

Ali Zekin otac je bio vrlo iskusan uskršnji zec i znao je šta treba da radi.

„Ne brini, Zeko“, rekao je sinu umirujuće.

„Imam ideju. Idi u Zekograd! Tamo vole Uskrs i uvek možeš da zatražiš pomoć. To će biti savršen način da se pripremiš za ispit za uskršnjeg zeca. “

Zeka je već čuo za Zekograd i tamošnju radionicu za bojenje jaja. Tamo su se sretali odrasli uskršnji zečevi svake godine i uvek su se vraćali sa jajima u najlepšim bojama.

Osetivši se već mnogo hrabrije, ispravio je uši i rekao:

„To je sjajna ideja, tata. Idem odmah da se spakujem! “

Zeka je pažljivo stavio sva svoja školska oslikana jaja u korpu. Roditeljima je na brzinu mahnuo, privezao korpu na leđa i odskočio.

Čim je stigao u Zekograd, počeo je da traži dobra mesta za skrivanje svojih šarenih jaja. Odjednom je u blizini čuo dečje glasove.

O, ne! Jaja su trebala da budu iznenađenje za decu! Ne sme da im dozvoli da ga vide! U panici je pogledao oko sebe tražeći rupu da se sakrije. Zekine duge uši značile su da ima zaista dobar sluh, kao i svi zečevi. Međutim, bio je pomalo kratkovid i u žurbi se spotakao o kamen. Zeka je pao, a sva šarena uskršnja jaja su se oskotrljala iz njegove korpe i razbila o zemlju. Zeka je sedeo na ulici, okružen slomljenim ljuskama od jaja, sa teškim suzama koje su se kotrljale niz njegovo zečije lice.

Dečiji glasovi su se sve više približavali … Tada su iza ugla došli devojčica i dečak.

„Vidi, Tomo!“ – reče devojčica iznenađeno. „Uskršnji zec sedi tamo!“

Toma je zurio otvorenih usta. On i njegova sestra Sonja su primetili polomljena jaja.

„O, dragi zeko, jesi li pao?“ upita Toma saosećajno.

„Da“, zajecao je Zeka, „i sad su mi uništena sva uskršnja jaja. Gde mogu da nabavim nove pre sutrašnjeg dana? Uskrs se ne može otkazati.“

Sonja i Toma su se na trenutak ozbiljno pogledali. Tada su se oboje nasmešili.

„Nema problema! Naši roditelji rade u velikoj radionici za bojenje jaja ovde u Zekogradu. Svi tamo će ti rado pomoći. Zajedno ćemo farbati nova jaja za tebe“, rekao je Toma da razveseli malog zečića.

„A jaja ćemo dobiti iz dvorišta. Kokoška Persida tamo živi sa svojim prijateljicama“, dodala je Sonja.

Odmah su otišli do Perside da bi ubrzo zec Zeka, Sofija, Toma i kokoška Persida uputili do radionice za bojenje jaja, naoružani sa puno svežih jaja. Kada su tamošnji ljudi čuli za Zekinu nesreću, svi su se pridružili da pomognu. Zajedno su kuvali, farbali i farbali jaja. Čak je i kokoška Persida imala četkicu u kljunu.

Posle nekog vremena, korpe su se napunile prelepim jajima u puno različitih boja, neke od njih čak i sa zlatnim sjajem. Dok je stizalo veče, Zeka je krenuo u akciju i uspeo do jutra da podeli sva uskršnja jaja. Pronalazio je najbolja skrovišta kao i obično jer je ipak on bio u među najboljim u razredu.

I tako je mali uskršnji zeka odlučio da ostane sa svojim novim prijateljima u Zekogradu. Položio je za uskršnjeg zeca, uselio se u ugodnu jazbinu ispod velikih ruševina zamka na brdu i od tada tamo živi. Naravno, Sonja i Toma ga često posećuju i zajedno se zabavljaju – dok Zeka strpljivo odgovara na mnoga pitanja koja za njega uvek imaju.

Toma i Sofija su se dogovorili da bolje upoznaju Zeku, uskršnjeg zeca. Želeli su da saznaju više o njemu i njegovom poslu pa su otišli kod njega na brdo. Uskršnjem zeki je bilo drago da napravi malu pauzu, jer je uvek imao toliko toga da uradi pre Uskrsa.

Toma: “Zeko, a kako si ti postao uskršnji zec?”

Zeka: “To je dugogodišnja tradicija u mojoj porodici. Moj otac, moj deda i moj pradeda bili su uskršnji zečevi – a verovatno je bio i moj pradeda. Da bih postao uskršnji zec, morao sam puno da učim i položim veliki ispit za uskršnjeg zeca.”

Sonja: “A zašto zečevi raznose jaja a ne kokoške?”

Zeka: “Otkriću vam tajnu – jednom davno, kokoške su zaista raznosile jaja. Ali stres im je postao prevelik, pa su se koncentrisale samo na proizvodnju jaja. Ali nemojte to reći kokoški Persidi, naljutiće se!”

Sonja: “To je baš previše! Sneti jaje svaki dan! Ni nedeljom nemati pauzu…”

Zeka: “Čak mi je i lisica neko vreme pomagala. Na nesreću, deci nije ostavljala mnogo jaja i otpustio sam je. Rode i kukavice su se takođe prijavile za to mesto, ali ptice nisu bile tako dobre u nošenju korpi. Dakle, posao je pao na zečeve da oni deci dele uskršnja jaja. I da budem iskren, retko ko se sada seća ostalih”, nastavio je Zeka.

Toma: “Kako uspeš da obojiš toliko jaja na vreme za Uskrs?

Zeka: “Ne radim sve sam. Imam puno zečeva kolega koji mi pomažu u radu, kao i ljudima u radionici za bojenje jaja. I meni pomažu mnoga deca i njihovi roditelji farbajući uskršnja jaja kod kuće. Tako da uvek imam dovoljno šarenih jaja za sve!”.

Sonja: “A, reci mi, gde nabavljaš te divne boje?”

Zeka: “Ovde u Zekogradu postoji prava radionica proizvodnju farbi za bojenje jaja. Izrađuju sve boje koje možete da zamislite. Boje su svetle, živahne ili blistave, neke sa zlatom i srebrom  a postoji i sjajna dodatna oprema za ukrašavanje jaja”.

Toma: “Koja je tvoja omiljena boja?”

Zeka: “Pa, šta misliš, moji mladi prijatelju? Šarena, naravno! Ne mogu da se odlučim, jer toliko volim sve boje. Zbog toga deci uvek ostavljam jaja u puno različitih boja.”

Sonja: “Možemo li da dođemo i gledamo kako radiš?”.

Zeka: “Ne, nažalost ne. Mi uskršnji zečevi polažemo zakletvu uskršnjeg zeca da nećemo dozvoliti da nas niko gleda. Na kraju, želimo da deci priredimo iznenađenje na Uskršnju nedelju! Ali mogu vam pokazati nekoliko lepih boja i dati neke ideje za vaša uskršnja jaja”.

Toma: “A kako nosiš toliko uskršnjih jaja?”.

Zeka: “Svako od nas ima specijalnu korpu koju nosimo na leđima. Moja korpa je poklon mog oca i od tada u njoj nosim uskršnja jaja. Naravno, velika korpa puna jaja prilično je teška. Morao sam da se stvarno spremim da bih mogao da ga nosim.

Sonja: “Ja bih dostavljala jaja poštom!”

Toma: “A kako nađete sva ta mesta gde treba da ostavite jaja?”

Zeka: “Kao i svi uskršnji zečevi, i ja imam nos za to i mogu da nađem svu decu koja čekaju moju isporuku”.

“Šta radiš kada prođe Uskrs?”, pitao je Toma.

“Nađem se sa svojim pomoćnicima u radionici za bojenje jaja. Smišljamo nove boje i isprobavamo nove uzorke. Uvek se puno zabavljamo. Onda idem na odmor na more”, reče Zeka.

Sonja: “Da li je Uskrs jedino vreme za šarena jaja?

Zeka: “Prava uskršnja jaja su, naravno, dostupna samo na Uskrs. Inače, tradicija bojenja jaja započeta je u srednjem veku. Jeste li čuli za Veliki post? U ovom postu pre Uskrsa, ni ljudima nije bilo dozvoljeno da jedu jaja. Tako da se jaja ne bi pokvarila, bila su kuvana i obojena u crveno. Na ovaj način mogli su da razlikuju ta jaja od svežih nakon završetka Velikog posta.

Danas mnogi ljudi uživaju u šarenim jajima i van uskršnje sezone, tako da su dostupna tokom cele godine. Ali, iako su šarena, nisu uskršnja jaja – to je važno.”

Toma: “Da li su kokoške tvoji prijatelji?”

Zeka: “Brbljiva Persida je moja prijateljica. Bez svih jaja koja su ona i njene prijateljice snele, ne bih mogao da dostavim po jedno jaje svima. Ali ponekad se posvađamo za Uskrs. I ona bi zaista volela da bude uskršnji zec – ali to jednostavno ne bi uspelo. Ne možemo zameniti posao: ja ne nosim jaja!

Sonja: “Mislim da bi Zeka i ja bili sjajan tim”!

Čika Keka

SAŠA BOOKS

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here