Home Čika Kekine priče PRIČA O MIŠU KUVARU

PRIČA O MIŠU KUVARU

96
0

Dobro veče svima. Uh, ala sam željan igranja i pričanja priča… Nikad nisam bio ovoliko odmoran… Odmoran sam od zemlje do neba, pa možda i više… A vi? Pa znam ja, vi ste još više odmorniji od mene. Vi ste najodmorniji… Naravno, kad je neko odmoran onda mu se i ne spava… Znači, nema spavanja…

 

Bolje je nešto da pojedemo. Baš sam se poželeo da jedem nešto lepo a imao sam to zapisano ovde u mojoj svesci… Ma gde li sam to zapisao…? Jeo bih nešto, nešto kao supa od dinja i lubenica sa bademom i malo jogurta… Ili bih jeo supu od čokolade sa ljutom paprikom i malko kobasica – tek, tek… Mada bih mogao da pojedem i supu od tri vrste bombona sa pudingom i malo kupusa… Mmmmm, kako to prija… Sigurno i vi volite ovakve specijalitete…  

To me podseti na nešto. Ne znam da li sam vam ovo pričao ili nisam, ali to nije bitno jer ću vam opet ispričati. To je bilo kada sam ja jednom plovio Panonskim morem danima i danima, nedeljama i nedeljama, godinama i godinama…, i od tolikog puta baš ogladnim. Baš sam bio gladan… 

Pozovem ja kelnera da mi donese jelovnik ne bih li nešto lepo pojeo. Uzmem ja jelovnik mada već znam šta ima…

Od supa ima supa od belog starog sira, supa od mladog sira, supa od trapista, supa od buđavog sira…

Od glavnih jela ima sir na panonski način u sosu od sira, karađorđev sir sa dodatkom sira, mešani sir za dve osobe, pohovani sir sa prelivom od sira…

Od salata ima mešani sir, sir sa sirom, sezonski sir, sir na francuski način…

E, za desert ima plačinke sa sirom, puding od sira i štrudla sa sirom…

IZ KNJIGE „PANONSKE PRIČE NESPAVANKE“

Gledam ja jelovnik i ne znam koji bih sir sad jeo. Gledam i ne znam… Prosto ne znam ni da li da jedem, ni da li da ne jedem, jer mi je sir već na uši izašao… Kažem vam ja onda keleneru: „Zovi mi ti kuvara da ja malo porazgovaram sa njim.“

Ode kelner po kuvara a ja gladan, gladan…, ne mogu vam opisati…

Dođe kelner i kaže: „Evo stigli smo.“

„Ko je stigao“, pitam ja njega.

„Čika Keko, stigli smo kuvar i ja“, kaže mi kelner.

„Kako ti i kuvar kad si samo ti stigao“, pitam ja njega, jer samo njega i vidim.

„Ma tu je i kuvar pored mene“, reče kelner i pokaza na pod.

Jaooooj! Sad je meni tek bilo jasno zašto je bio takav jelovnik… Na brodu je na ovom putovanju kao kuvar radio Miš Manojlo… Jaooooj, muko moja. Podignem ja Manojla na sto i kažem mu: „Crni Manojlo, pa zašto samo sir, sir i sir“.

„Čika Keko ja volim najviše sir pa sam mislio da i vi….“, pokušava on da vrda.

„Crni Manojlo, na koga si se ti metnuo?“ pitam ja njega.

„Ali Čika Keko…“, nastavlja on.

„Ni reči da nisam čuo…“, bio sam strog

„Ali Čika Keko…“, opet će on.

„Pa miševi vole i šunke i kobasice i slanine… Na koga si ti crni Manojlo?“ zakukao sam ja nad svojom sudbinom.

„Ali Čika Keko pustite me da kažem“, nije odustajao.

„Hajde reci šta imaš u svoju odbranu“, pustih ga da kaže.

„Čika Keko vi kada ste me zapošljavali rekli ste mi „ja hoću da jedem kao u najboljoj kući“ a kod nas u najboljoj kući se jede sir… Mornarima ne kuvam ovakve stvari, pogledajte“, reče Manojlo i dade mi mornarski jelovnik. A tamo, divota jedna… šunke, mesa, kobasica, švargli, džigernjača, kulena… Uh! Rekoh Manojlu „Crni Manojlo, odmah da si mi doneo bilo šta što je ostalo sa mornarskog jelovnika!!!“

I od tada jedem što i mornari…

A vi da li ste već večerali? Ko nije večerao neka večera pa da nastavimo sa igrom, pričom i pesmicom.

 

Vitamine volim jako, za jagodama baš bih plak’o

Kruške slatke jedem često

Za jabuke imam mesto

Malinom se uvek sladim

Sa trešnjama svašta radim

Volim šljive plave boje

A i breskve jer ne goje

Kajsija mi uvek godi

Orah jedem jer je to u modi

Dok i višnja meni prija – voćna smo mi familija

 

Da, da… Vidim svi ste budni sem onih koji već malko dremkaju… Pa nemojte spavati posle večere. Ne valja. Od toga se raste. Ko još voli da poraste? Nego rešite vi ovu zagonetku.

 

Na kući je našoj, gnezdo njena kuća

Iz kojeg odlazi posle leta vruća

I s proleća rana vraća nam se svima

Recite nam odmah kakvo ime ima.

 

Sada da vas vidim junačine. Nema spavanja. Hajde devojčice i dečaci, ko zna šta je ovo. Hej, hej ti, ne zevaj. Ko zna rešenje? Roda? Ha, znao sam da nećete znati sem vas nekoliko… Auuuu, pa baš i nije nekoliko…. Ima vas baš puno. Izvinite što zevam…

Šteta što mi se ne spava inače bih vam ispričao još jednu zagonetku…  Možda malo da razmisli koju zagonetku da vam ispričam. Samo da legnem u krevet jer tako bolje mislim. Zeeeev…

Sačekajte da smislim….  Nemojte zaspati. Zeeeev… Uh, ala zevam… Nema spavanja… Laku noć…

ČIKA KEKA

https://sasabooks.blogspot.com/2020/08/blog-post_10.html

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here