Izmisli jedan prosti seljanin kako da prevari nekog kamatnika trgovca u varoši, koji mu je dosta jada načinio, pa dođe jednog dana kod trgovca, moleći ga:
– Gospodaru, molim te, uzajmi mi kotao rakijski da nešto rakije ispečem, a za sedam dana ću ti ga doneti i uza nj ceo talir.
Slakomi se trgovac i uzajmi mu kotao, a seljanin u sedmi dan pođe k trgovcu i donese mu preko mere mali kotlić rakijski, govoreći:
– Znaš šta je, gospodaru?
– Šta? – zapita trgovac.
– Bogme se okotio tvoj kotao, – odgovori seljanin – i evo sam ti ždrebe od njega doneo, jer je kod mene ždrebac i došao, a ja tvojega neću.
– Bravo, bravo! – odgovori trgovac. – Po tome se vidi da si čovek pošten, hvala ti!
– Nego, molim te, gospodaru, – pridoda seljanin – neka još koji dan kod mene postoji kotao, jer ga onako bolesna ne mogu nositi.
– Dobro, dobro, – odgovori trgovac.
Posle desetak dana dotrči uplašen seljanin k trgovcu, pa mu reče:
– Gospodaru, ne znaš nesreće?
– Koje? – zapita trgovac.
– Krepao kotao!
– Kako krepao, ničiji sine! – prodere se trgovac. – Kako može kotao krepati?!
– Eto kako, – prihvati seljanin. – Sve što se koti, mora i krepati!
I onda kad trgovac potera seljanina na sud, seljanin i u sudu dobije za pravo, pa tako uzme veliki kotao za mali.
