Hladno je. Vetrovito je. Definitivno je vreme za kapu! Dete ove majke to vidi drugačije – kapa svakako ne spada na njenu glavu. Nek’ je nosi ko hoće…
Svakog jutra ista borba. Počinje s cipelama, a završava s kapom. Oblačenje nije njena jača strana. Štaviše, mrzi da se oblači i zato što to svako jutro jasno daje do znanja otimanjem i vrištanjem ja to mrzim čak i više nego ona.
I kad napokon uspemo da na vreme napustimo kuću, već počinjem da se pripremam za istu borbu popodne. Jedina uteha je da nisam sama. Ovu igru borbe oko kape, igraju naime svi roditelji i deca ovoga sveta. Pitam se stalno, da li mora to da bude tako?
Neke stvari naučiš na teži način. Moraš to proći da bi znao – da, nije mi to baš bilo pametno. Osim podmićivanja gumenim medvedićima i beskrajnih predavanja, zašto se kapa sada mora staviti, katkad završimo i s glasnijim tonovima. Ali dugoročnog rezultata nema. Naprotiv. Insistiranjem samo pogoršavamo situaciju. Bar je tako s mojom kćeri.
Svađamo se i vičemo. Njena upornost kojom se bori zaslužuje moje najveće poštovanje. Muči me samo to što u svemu moram da učestvujem, jer vrlo brzo gubim strpljenje. Osećaj bespomoćnosti i besa me preplavljuje i postajem zver. Sama sam iznenađena tim stanjem, ali tako je. Treba se kontrolisati – prvi korak, duboki udah.
NEĆE JOJ OD HLADNOĆE OTPASTI UŠI
Da, zimi jest hladno. Meni je hladno. Prsti mi brzo promrznu… i uši. Naravno, moje se dete i dalje svim sredstvima brani od šala, rukavica i spomenute kape dok su meni u glavi upala pluća, temperature, kašalj i pedijatar. Pomišljam i na mog poslodavca koji je posebno srećan kad se javljam na posao da neću doći zbog bolesti deteta.
Pokušavam da racionalizujem situaciju.
Od hladnoće joj neće otpasti uši, bar ne neko prvo vreme dok smo napolju. Takođe hladan vazduh je neće razboleti, već virusi i bakterije te pad imuniteta. I istina, ni ja ne nosim uvek kapu, bar ne sada dok još nije ciča zima.
Taj me zaključak nekako privremeno smiruje i popuštam. Pa ne mora se kapa uvek nositi. Samo se nadam da će prepoznati kapu kao dobrog pomoćnika kad napolju zaledi.
„DETE ĆE VEĆ NEŠTO OBUĆI KAD MU BUDE HLADNO.”
… kako je rekao Džesper Jul u svojoj knjizi “Vaše kompetentno dete”. A on je valjda znao jer poznati danski porodični terapeut je alfa i omega kad je reč o odgoju dece. Istina je, nikad ne bismo pomislili da stavimo kapu svom partneru ili najboljem prijatelju jednostavno zato što pretpostavljamo da su oni sposobni da učine to sami za sebe. Svojoj deci uskraćujemo to pravo.
Osim toga postoje deca kojoj je uvek hladno i ona kojima je uvek vruće – čak i zimi. Kad malo promislim, nije to nešto što i sama nisam mogla da shvatim. Ali jednostavno nemamo uvek kapaciteta, pogotovo kad je još i borba s vrištećim detetom posredi.
Izvor: Brigitte.de
