Препелица Цеца
добила је кеца,
па сад само драми
не сме рећи мами.
Кренула из школе
плаче на сав глас,
сви је редом теше
да сви живи греше.
Неутешна Цеца
и даље се штреца,
како мами рећи
критике избећи.
Мамица је дочекала
с осмехом на лицу,
и само се смешка,
своје чедо чешка.
И она јој шапуће:
„Не брини се, Целе,
све је то за ђаке,
тако стари веле.“
Препелици Цеци
сад је ведро срце,
радује се, весели,
мамино је сунце.
Милан Софронић, вероучитељ, Доња Борина; ОШ „Стеван Филиповић“, Радаљ; ОШ „Милош Гајић“, Амајић;
