Home Predstavljamo PREDSTAVLJAMO: STEFAN UNIĆ (23), MLADI SRPSKI INOVATOR IZ TRSTENIKA

PREDSTAVLJAMO: STEFAN UNIĆ (23), MLADI SRPSKI INOVATOR IZ TRSTENIKA

18
0

Stefan Unić (23) je poznati mladi inovator iz Srbije, koji studira proizvodno mašinstvo na Akademiji Strukovnih studija Šumadija sa odsekom u Trsteniku. Postao je popularan po svom izumu „Personalizovani orgonit“ – Stefonit, inače njegovom prvom projektu za koji je dobio svetske i domaće nagrade i priznanja – od titule mladog inovatora, istraživača do Oktobarske nagrade.

Stefan je skroman mladić kome je cilj da promoviše nauku kod mladih. Život ga nije mazio. Kao dete je prolazio kroz mnogo porodične traume i drame kada su hteli roditelji da mu se razvedu. Sa 17 godina je dobio hipertenziju, a imao je i saobraćajnu nesreću. Odrastao je sa majkom dok mu je otac bio u ratu. Kako on kaže, najviše u životu je zahvalan svojoj majci koja ga je naučila da bude dobar čovek. Stefan dolazi iz malog mesta nadomak Trstenika, trenutno živi i studira u Trsteniku.

O svom inovatorskom radu Stefan kaže…

Inovacijama se bavim od svojih malih nogu. Ono što je jako interesantno je da potičem iz inovatorske porodice. Moj deda Živan je konstruisao i napravio presu za ispravljanje tvrdog metala, raonika i plugova i za njega se zna sve do Timočke krajine, tako da ja nasleđujem porodičnu tradiciju s tim da sam svoje interesovanje proširio i bavim se i istraživanjem.

Moj pradeda koji se zove takođe Živan je prvi napravio vodenicu na Nišavi i ušao u knjigu značajnih ljudi.

Ideje za stvaranje inovacija su došle potpuno nenadano. Još od svojih malih nogu sam voleo da postanem doktor pa sam smišljao neke ideje koje bi pomogle medicini, pa sam želeo da postanem novinar, pa sam takođe smišljao neke ideje koje bi pomogle u novinarstvu i svašta tu po nešto, ali najviše sam želeo da postanem naučnik ili inovator, naravno, želja mi se i ostvarila, postao sam inovator za vrlo kratki vremenski period.

Imam puno ideja, koje bih voleo da ih realizujem, ali zbog nedostatka vremena, trenutne epidemiološke situacije i sredstava morao sam napraviti kraću pauzu.

Za to vreme ću se posvetiti novim idejama. Oduvek sam voleo puno da čitam, istražujem, budem u komunikaciji sa drugim ljudima iz sveta nauke i to mi je bila vodilja kroz ovaj put mog interesovanja. Moram reći da je bavljenje naukom i istraživanjem vrlo težak posao i svako ko se time bavi, a pritom nema čvrstu volju za time vrlo brzo poklekne i odustane. Privilegija je baviti se naukom i istraživenjem i toliko je uspešnih uzora na koje možete da se ugledate da je to stvarno ponos tog posla. Svako koji god poslom da se bavi on u tom poslu uživa na svoj način, tako i ja u vezi nauke. Volim jednostavno nauku i odlučio sam da se u životu bavim time i nadam se da će mi doneti još neke uspehe na tom polju.

Moj prva inovacija i pronalazak „Personalizovanog orgonita“ je dobila ogroman broj nagrada i priznanja u našoj zemlji i van granica naše zemlje. -“Personalizovani orgonit” je moj prvi pronalazak  koji me je proslavio kod nas i na Balkanu. Ovaj uređaj je budućnost 21. veka i nešto o čemu će se još pričati. Drago mi je da sam pronašao nešto što može nekome pomoći i služiti mu za dobrobit. Da bi se uređaj patentirao potrebno je puno novčanih sredstava i papirologija, ja trenutno radim na tome i nadam se da će se to veoma brzo završiti. “Personalizovani orgonit” je uređaj koji se preporučuje u svakom domaćinstvu za zaštitu od zračenja a može se koristiti i u poljoprivredi. Njegov rad je i naučno potvrđen. „Personalizovani orgonit“ predstavlja izum i stvaranje novog proizvoda. U pitanju je ekološki proizvod koji ima široki dijapazon primene.

Ovi proizvodi su budućnost 21. veka i prema istraživanjima koje sam sprovodio naći će se na spisku deset najtraženijih proizvoda na svetu. Njegovom primenom možemo ublažiti elektromagnetno zračenje kojima smo svakodnevno izloženi za čak 50%, možemo ih koristiti za zaštitu životne sredine, kada to kažem mislim na poljoprivredu, postavljajući ove proizvode pored biljaka nećemo imati potrebu za prskanjem hemikalijama, zato što insekti biljku neće napadati kada je u blizini „Personalizovani orgonit“. Možemo ih koristiti za čišćenje vazduha i atmosfere, oni čak uklanjaju i “camtrajlsove” – tragovi koji avioni ostavljaju za sobom a koji sadrže puno bioloških i hemijskih agensa, to su otrovi, teški metali, barijum, stroncijum itd…

U poslednjih nekoliko meseci puno pažnje sam posvetio projektu vezanom za prečišćavanje vode zagađene fenolom. Taj projekat je nešto potpuno novo kod nas i u svetu.

Mi imamo ogroman problem sa zagađenim zemljištom, a čim imamo zagađeno zemljite onda imamo i zagađenu hranu, vodu i sve drugo, i to unosimo u naš organizam. Ne možete izvršiti remidiaciju i čišćenje zemljišta ukoliko ne rešite problem otpadnih voda. Moj projekat koji sam proučio, istražio i napisao i još uvek ga poboljšavam i unapređujem bi se moglo smanjiti zagađenje vode fenolom, koja je uglavnom posledica rada velikih fabrika koje ispuštaju tu vrlo zagađenu vodu. Koliformne bakterije su uobičajne u našem okruženju i generalno nisu štetne toliko. Međutim prisustvo ovih bakterija u vodi za piće je obično posledica problema sistema za prečišćavanje vode ili sa cevima koji distribuiraju vodu i ukazuju da voda može biti kontaminirana bakterijama koje mogu izazvati bolesti. Takođe moj projekat u vezi prečišćavanja vode zagađene fenolom sadrži obimnu tehničku dokumentaciju koja ima preko 800 listova. Radi se o velikim postrojenjima koji bi prečišćavali zagađenu vodu. Neko bi rekao, pa jeftinije je da fabrikama povećamo takse za otpadne vode, ali to nije rešenje. Rešenje su ovi najmoderiniji filteri za prečišćavanje vode koji rade po principu hidrodinamičke kavitacije.

Ovaj projekat je trebao biti predstavljen u Vašingtonu na sajmu u SEPTEMBRU 2021. godine, ali zbog trenutne epidemiološke situacije to nije bilo moguće izvesti. Tako da ću ovaj projekat ekskluzivno predstaviti na Banjalučkom velesajmu u novembru 2021. Godine, gde sam redovni gost. Nadam se da će se do tada ova epidemija malo stišati.

Inače ja sam gost tri najznačanija svetska sajma u svetu. Dobitnik raznih priznanja, odlikovanja i sertifikata. Počasni gost nekoliko sajmova u Regionu i posetilac raznih seminara u našoj zemlji i van granica naše zemlje.

Kako bi ste sebe opisali?

– Stefan Unić iz Trstenika je jedno skromno i povučeno dete. Ja sebe ne bih mogao nikako da opišem, to ne umem i ne znam. Ali, u životu sam nekoliko puta video da je i važno šta drugi o vama misle.

Uvek pričam o svom privatnom životu koji nije bio savršen. Jednostavno, ne može svako da bude i da ima nešto savršeno. Svi smo ljudi od krvi i mesa. Sav taj lažni sjaj koji glumite, kasnije dođe i izađe na videlo. Nikada nisam imao problem da pričam o privatnom životu i to podelim sa milionskim auditorijom. Znam da tu ima i mladih i da im pomažem u nekom pogledu.

Skoro uvek ste nasmijani. Jeste li nekada morali staviti lažni osmeh i pričati pred hiljadama ljudi, dok se u Vama sve lomilo?

– Naravno da jeste. I to hiljadu puta. Ja sam večito nasmejan lik koji svojim osmehom pokrećem volju za sopstvenim životom i željom za životom. Da mi nije osmeha, odavno me ne bi bilo.

Moj život je jedna velika tragedija i tunel kome se ne nazire kraj. Odrastao sam sa majkom bez oca. Otac mi je otišao u rat i vratio se tek kada sam napunio 6 godina. Tako da tu očinsku ljubav nisam ni imao. Deda me je odhranio, majka nije imala nikakovo primanje pa čak ni da mi kupi lekove koje bebe trebaju da piju. Kada sam napunio 17 godina igrom slučaja imao sam neke tegobe koje su rezurtirale hipertenziju. A saobraćajnu nesreću sam imao kada me je auto udario i imao sam ozbiljnih problema. Ali bog me uvek čuvao.

Šta sve popularnost nosi? Koje su njene mane, a koje vrline?

– Uopšte ne osećam nikakvu popularnost. Ja sam i dalje Stefan Unić koji živi normalno, razgovara sa meštanima. Kupuje ujutru hleb u pekari i priča sa komšijama. Ne mogu da budem zvezda jer okolnosti u kojima sam odrastao mi to nisu dozvoljavale. Bili smo jako siromašni kada sam bio mali, tada niko nije hteo da se druži samnom. Nisam imao drugare i prijatelje. Ostao sam bez njih i bio sam jako tužan.

Ja sam student, a oduvek sam maštao i voleo bih da radim nešto u vezi mašinstva. Da budem mašinski inženjer.

Sanjam mir, sanjam samo da imam puno pravih prijatelja i životinja. Živim na selu, sve to imam i ne patim za nekim mnogo boljim stvarima. A sebe za 10-15 godina vidim tu gde sam i sada, u Trsteniku. Nemam neke sada posebne ambicije i želje. Volim da vreme sve to lepo iskleše.

Hvala mojoj majci što me je naučila pravim vrednostima, novac ne postoji, nadam da smo svi to shvatili.

Veliki pozdrav od Stefana Unića!

Razgovor sa Stefanom, koji je redakcijski oblikovan, je uradila njegova tetka, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here