Snežana je rođena u Leskovcu a živi i radi u Beogradu. Zaposlena je u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Pored redovnog posla i mnogih projekata u kojima učestvuje radim nešto, kako se to u narodu kaže, i za svoju dušu. A to je bračno – porodični projekat “Čitaj za 5”.
Zašto je bračni? U celu priču je ušla zajedno sa suprugom Zoranom. On je pravnik, lepo govori i odlične priče priča. To je kompatibilno sa onim što je bila Snežanina ideja te je njegov dar za pričanje priča (otkriven sa rođenjem našeg sina Vasilija) upotrebljen i stavljen u funkciju lakšeg učenja i razvijanja veština čitanja i prepričavanja kod dece.
„Projekat “Čitaj za 5” smo započeli 2016. godine i uspešno ga razvijamo petu godinu zaredom. Sve je počelo od knjige pod nazivom “Kratke priče za vežbanje čitanja s razumevanje”, koja je sada jedna od četiri u ediciji “Čitaj za 5”. Pored knjiga, napravili smo Youtube kanal “Čitaj za 5”, pravimo vežbe i pesme za decu u funkciji lakšeg učenja čitanja.
Ovih dana izašla je i naša prva knjiga iz edicije “Piši za 5” pod nazivom “Pisanje sastava, od slika do price”.
U međuvremenu smo razvili franšizni sistem “Čitaj za 5” sa tri programa za tri nivoa učenja. Veštine koje uključuju programi su: čitanje, prepričavanje i pisanje sastava.“
DETINJSTVO
„Živela sam u Donjem Brijanju, selu na jugu Srbije. Moje detinjstvo su obeležili moja sestra, bake i deka sa očeve strane. Roditelji su puno radili. Sa jednom bakom sam putovala, a druga mi je pričala priče. Sa sestrom sam delila svoje odrastanje. Moja porodica se bavila poslastičarstvom i trgovinom, a otac mi je bio muzičar.
Kao veoma mala sam počela da pomažem i radim u poslatičarnici, tako da mi je radno vaspitanje donelo odgovoran odnos prema radu i poslu, istrajnost, upornost i veru u sebe.
Rado se sećam ulice pune mojih vršnjaka, kako se igramo, jurimo, skrivamo, penjemo na trešnju i delimo druge zgode i nezgode. Sećam se naše male rečice Puste reke u kojoj smo se preko celog leta kupali.“
DANAS
„Ja verujem da je znanje moć, ali tek u sadejstvu sa mrežom prijatelja i veštinama asertivne komunikacije. Znanje kao izolovana svojina ne znači mnogo. Smatram da decu treba više da opremamo socijalnim i emocionalnim veštinama. Naše emocije su naša motorna snaga, one nas ili pokreću ili pasiviziraju, zato treba emocije staviti u funkciju najboljeg interesa čoveka. Emocije ne smeju raditi protiv nas, eto tome treba da podučavamo našu decu. Da veruju i vole sebe i da uvažavaju druge.
Pored toga, moram da istaknem još jednu veoma bitnu stvar za mene. To je važnost prirode, u najširem smislu. Mislim da se igramo sa prirodom, a to ne bismo smeli da radimo. Postoje neke prirodne zakonitosti koje čovek ne može da prevari. Ljudski mozak, na primer. Mislim da je razvoj savremenog deteta ugrožen, jer je previše izloženo ekranima, a pogotovu u periodu ranog razvoja. Okrenite se unaokolo, bebe u kolicima drže mobilne telefone u ručicama. Drugo, bahato se odnosimo prema vodama, prema zelenim površinama, prema drveću… Nemilice ugrožavamo ono bez čega nam nema života na zemlji.“
SLOBODNO VREME
„U slobodno vreme dosta putujem sa mužem i sinom. Skoro svaki vikend smo u Mionici, gde Vasilije provodi vreme sa svojim dekom i svi zajedno uživamo u čarobnom prostranom pokošenom dvorištu punom drveća i različitog hlada od lešnika, oraha, višnjičice, jabučice… Pored toga, u slobodno vreme posvećna sam projektu „Čitaj za 5“. Smišljam tekstove, pravim video-vežbe, snimam spotove, pišem knjige, razne scenarije, jurim sponzore…“
Sa roditeljima na snimanju neke televizijske emisije. Ova slika je Snežani veoma draga, jer je rano ostala bez oca i ima jako malo fotografija sa njim. Snežanina mama na ovoj slici ima 18 godina, a tata 23. godine.
U svojoj karijeri Snežana je bila učiteljica; nastavnik muzičke kulture; kao student pedagogije iz radnog odnosa u školi bez stručne službe je radila poslove stručnog saradnika; vodila hor, folklor, novinarsku sekciju, Dečiji savez, Dečiji crveni krst; pokrenula dečiji časopis “Đaci đacima”…
„Moj rad se ticao značaja očuvanja maternjeg jezika kod naše dece u dijaspori i ulozi porodice u tome. Smatram da ljubav prema sebi, ona vera u sebe i upravljanje emocijama o kojima sam napred govorila imaju veze sa našim odnosom prema tome ko smo, šta smo i odakle smo. Kvalitet života naših ljudi u inostranstvu ogleda se u njihovom odnosu prema svojim korenima i jeziku. Za mene je očuvanje maternjeg jezika kod svakog deteta, bilo koje nacionalnosti, u dijaspori pitanje kvaliteta života.“
ISTRAŽITE SAJT, PROČITAJTE NEŠTO VIŠE O EDICIJI „ČITAJ ZA 5!“
