Dugogodišnja, višedecenijska karijera Predraga Vukotića Peđolina zaslužuje punu pažnju i dece i roditelja. Od svojih početaka Peđolino se druži sa decom, uveseljava ih i edukuje. A preko svoje publike, dece, druži se i sa njihovim roditeljima. Danas, deca sa njegovih početaka imaju svoju decu – a neka već i unuke.
Predrag Vuković Peđolino je rođen 30. decembra 1956. godine, jedan dan pre dočeka Nove godine pa stoga možemo reći da je on novogodišnji poklon svoj deci.
OBRAZOVANJE
Kao i sva deca, i Peđolino je morao da ide u školu. Posle osnovne škole srednje stručno obrazovanje je stekao u 11. beogradskoj gimnaziji, a više u Višoj školi za obrazovanje vaspitača. Pored toga, Peđolino je stalno radio na svom usavršavanju. Završio je i novinarsku školu na Jugoslovenskom institutu za novinarstvo, smer za fotoreportera.
Pohađao je seminar u projektu „AGORA“- Involviranje i obrazovanje urednika i autora dečijih programa relevantnih TV stanica sa Balkana u sistem evropske i svetske produkcije.
U okviru Evropskog centra za dečije televizije stručno se usavršavao u periodu od 1995. do 1999. godine.
Ostvario je kontakte sa eminentnim producentima i urednicima dečijih programa (BBC, Ulica Sezam…). Takođe je učestvovao na brojnim evropskim i svetskim seminarima o radu na televizijji
RAD, RAD, RAD…
Peđolino je svoj dug i uspešan rad započeo 1982. godine kao animator i saradnik prvog alternativnog centra za dečiju edukaciju „Školigrica“ i „Škozorište“ u Beogradu.
Potom je tokom 1984. i 1985. godine radio na samostalnim pozorišnim projektima za decu „Nova osećajnost“, Skadarlija i „Oliver Tvist“ sa romskom decom.
- na „Šekspir festu“ u Subotici, kod Ljubiše Ristića, radi perfomanse sa poznatom kanadskom umetnicom Dženi Kuper.
Od 19987. do 1990. sa samostalnim putujućim pozorištem za decu „Kofer teatar“ odlazi na višegodišnju turneju po zemlji i inostranstvu. Sarađuje sa mnogim radio i TV stanicama u tadašnjoj SFRJ.
U periodu od 1990. do 2009. godine je urednik i voditelj dečijih emisija na RTV Studio B.
Od 2012. godine je saradnik u sektoru za kulturu u Centru za kulturu i sport „Šumice“ u Beogradu.
Autor i urednik je emisije za decu „Peđolino kids+“ na TV SKY+ od 2014.
Autor i urednik je emisije za decu „Peđolino šou“ na RTV Studio B od 2016.
Autor i voditelj je emisije „Magični cirkus Peđolino“ na RTV Studio B od 2018.
Za sve to vreme objavio je knjigu za decu, dva CD-a sa pesmama za decu i uredio, vodio i snimio preko hiljadu emisija, priloga i kratkih filmova kroz koje je prošlo preko 100.000 dece tokom rada na TV Studio B.
Smislio je, režirao i igrao hiljade predstava i programa za decu.
Osmislio je projekat u kojem deca iz izbegličkih kampova prave dokumentarne filmove o sebi i snimio četiri dokumentarna filma o deci izbeglicama za humanitarnu organizaciju I.O.C.C.
NOMINACIJE, NAGRADE, ZAHVALNICE, PRIZNANJA…
Peđolino je tokom svog rada imao i dve nominacije na najprestižnijem festivalu TV stvaralaštva za decu „Prix jeunesse“ u Minhenu za dokumentarne filmove „Hotel underground“ (o deci u skloništima za vreme bombardovanja 1999. i „Svetlost“ (o slepoj deci koja pričaju kako zamišljaju rad Nikole Tesle).
Dobitnik je značke Kulturno prosvetne zajednice i Ministarstva za dijasporu 2012. godine kao priznanje za doprinos kulturi.
Dodeljeno mu je desetine zahvalnica i priznanja za humanitarni rad sa hendikepiranom decom i decom u kampovima za izbeglička lica.
O SVOM POČETKU
„To što sam radio sa decom i za decu desilo se u „Školigrici“ 1982. godine sasvim slučajno. Pozvali su me da animiram decu i to mi se svidelo pa sam kasnije nastavio čitav svoj radni vek. Mislim da sam se u tome pronašao jer se ispostavilo da postoji zaista čitav jedan svet u kome mogu da budem kreativniji nego kad radim za odrasle.“
O DETINJSTVU
„Detinjstvo sam proveo u kući u Zemunu i moglo bi se reći da je bilo veoma lepo, nalik avanturama Toma Sojera i Haklberi Fina. Proveo sam ga na Gardošu i na obali Dunava u neprestanim avanturama koje smo smišljali. Moje detinjstvo su obeležile knjige Karla Maja, Grčki mitovi i naročito Džeka Londona. Bilo je to siromašno detinjstvo koje nismo ni osećali jer smo imali širinu i lepotu Zemuna.“
„U školi smo svi bili dobri drugovi, nije bilo odvajanja, a komšije se nisu bunile što im krademo paradajz i voće iz bašti…
Zime su bile predivne, pune sankanja i igranja u snegu koga je bilo u velikim količinama, a leta smo provodili na obali Dunava u skloništima koje smo sami pravi, uz igre, kupanje i pecanje.“
„Prvu ljubav je obeležila tragedija jer je devojčica u koju sam bio zaljubljen otišla to leto u Skoplje kod rođaka i desio se zemljotres.“
O SVOM TALENTU
„Kao muzički talenat išao sam u muzičku školu (harmonika i klavir) u centru Zemuna. U toj zgradi je bio bioskop gde su se prikazivali filmovi Čarli Čaplina i Bastera Kitona pa sam rešio da u životu budem kao Čarli Čaplin. To sam i postao i moj kostim Peđolina je uglavno kostim koji podseća na njega.
Bavio sam se i fudbalom kao dečak i to vrlo uspešno u Crvenoj Zvedi ali me to nije zadržalo.
Veoma rano sam počeo da zarađujem za život radeći u diskotekama na garderobi i svirajući harmoniku po okolnim pijacama i proslavama. Sa 16 godina sam stao na scenu sa koje nisam sišao ni danas.“
O RADU SA DECOM
„Danas u radu za decu, pogotovo u emisijama u kojima gostuju deca primećujem da se današnje generacije mnogo razlikuju od onih iz devedesetih, a pogotovo iz osamdesetih.“
„Teško se izražavaju, prestali su da govore. Imam utisak da bi mi sve lepo rekli mobilnim tzelefonom ako mogu. Današnja deca su mnogo pametna i talentovana ali imaju problem izražavanja….“
„Iz emisije koju sam koncipirao devedestih „Tinejdž TV“ izašli su mnogi poznati novinari, umetnici i naučnici. Takvih emisija danas nema, kao što se i ono malo dečijih emisija koje su dobre gube u programskim šemama televizija. Uostalom i na žalost, jutjub je preuzeo vaspitanje naše dece.“
O SADAŠNJOSTI
„Danas je jasno kud ide ovaj svet, odsustvo empatije i ljubavi prema prirodi stvara svet u kojem će plastika biti naš drugi mozak. Jednom sam izjavio da će decu dojiti silikonima i dobio grdnju estradnih zvezda. I danas mislim tako. Mislim da sam časno služio deci ovih četrdeset godina, u kojima su se sakrili ratovi, izbeglištvo, siromaštvo i bolesti.“
„Moj rad se tako sveo na humanitarne akcije koje i dan danas traju. Umesto da pevam ja pravim akcije za donacije deci kojima treba lek.“
„Slobodnog vremena i nemam… Jedino kad spavam, tako da nemam ni hobi. Želja mi je da se preselim na selo, a onda ćemo videti i za slobodno vreme i za hobi.“