Home Predstavljamo ПРЕДСТАВЉАМО: НАДА КЉАЈИЋ, ИСТРАЖИВАЧ И ПРОУЧАВАЛАЦ ДЕЧИЈИХ ПОСТИГНУЋА

ПРЕДСТАВЉАМО: НАДА КЉАЈИЋ, ИСТРАЖИВАЧ И ПРОУЧАВАЛАЦ ДЕЧИЈИХ ПОСТИГНУЋА

655
0

Недоумицу око тога, где је граница учитељског рада а где лични труд ученика, Нада пореди са леком који прописује лекар. Јер, као што лекар објасни пацијенту како треба користити прописани лек, тако и учитељ упућује децу, како треба учити и стицати даље своја знања, не избегавајући обавезе.

Нада Кљајић је рођена у Фаркаждину 1969. године у малом ушушканом селу крај Тамиша у Банату, као друго дете родитеља Миланке и Мирка. Фаркаждин припада општини Зрењанин, прелепом средње-банатском граду који је опасан густим златним пољима пшенице.  Детињство јој је протицало у срећи и задовољству. Волела је да учи али је родитељи због одличног успеха нису штедели од рада на њиви или кући. Ишла је да окопава кукуруз, бере кукуруз, краставце и вишње. Преко задруге током лета радила у пољопривредној задрузи за џепарац.

Лево на слици Нада са другарицом Неном

Рано је научила да кува и да ради све ручне радове које постоје. У томе је као дете веома уживала, јер је у сваком домаћинском послу проналазила креативан смисао.

О ЧИТАЊУ

Волела је и као дете да чита књиге, па јој је прву озбиљну књигу „Три ратна друга“ М. Ремарка дао школски библиотекар да чита у трећем разреду основне школе када је схватио да је Нада све дечије књиге за кратко време прочитала. Библиотекар је био фасциниран њеном љубављу за читањем па ју је редовно и пропитивао о садржају књига које је читала. Што из жеље да провери да ли стварно чита књиге, што из жеље да чује њено дечије мишљење о садржају.

На летњем распусту између другог и трећег разреда основне школе, њен отац јој је приредио незабораван доживљај, када је њој и њеном брату донео три велика џака стрипова од свог колеге. Од Наде тада није било срећнијег детета. „Гутала“ је стрипове са великим узбуђењем и срећом. Од свих цртаних ликова из стрипова највише јој се допадао лик Модести Блејз. Поистовећивала се са њеним интелектуалним и физичким способностима и маштала како ће када порасте спашавати унесрећене (свет).

СУСРЕТ СА ДЕСАНКОМ МАКСИМОВИЋ И МИРОМ АЛЕЧКОВИЋ

У непосредној близини њеног села, а преко Тамиша у Ковачичкој општини, налази се чувено родно село Михајла Идворског Пупина и село Сакуле, родно место чувеног сликара Зорана Петровића. Ковачица је такође у близини њеног родног Фаркаждина где се налази Музеј јединствених наивних уметника.

На Надину жељу за учењем и уметничким стварањем су сви ови великани, евидентно оставили снажан утицај. Још као дете Нада се истицала од својих вршњака по израженој жељи за читањем, писањем и сликањем. Њен таленат је пуно пута био награђиван током одрастања, а њене песме и слике су често пута красиле тадашње дечије часописе, као и хол школе. Имала је среће да током „Песничке штафете“ у својој школи упозна песникиње Десанку Максимовић и Миру Алечковић и да им прочита своје песме. Десанка Максимовић је том приликом похвалила и посела у крило говорећи, да се нада, како ће Нада постати књижевница (песникиња) када порасте.

Промоција једне од Надиних књига за децу – потписивање књига

ПЕВАЧКА КАРИЈЕРА

Седам година од свог првог разреда, Нада је учила да свира хармонику, са својим учитељом Драгишом. Била је пети разред основне школе, када је он одлучио да због лепог гласа треба и да пева. Први наступ је имала са својим друговима хармоникашима у Дому културе У Фаркаждину, када је требала да отпева чувену песму Неџада Салковића „Не клепећи нанулама“. Наравно да је имала трему, па из страха да ће заборавити текст, хемијском оловком написала другу строфу на свом левом длану. Али није рачунала на то да ће јој се од треме и дланови ознојити, па када је у сред наступа погледала длан, на њему је видела само велику плаву мрљу. Отпевала је песму до краја, другу строфу у тоналитету али тотално смуљану. Срећом, од велике гужве у сали, нико није уочио њену превару. Једино јој је учитељ уз осмех, након наступа честитао и  рекао „Ух, волео бих да ми напишеш речи оне друге строфе коју си отпевала. Добро си се снашла!“

Следећи наступ је био у Идвору у знатно већем простору Дома културе где су до тада наступале велике певачке звезде. Срећом, није имала више тако велику трему и сетила се свих речи песме. Након још пар наступа, схватила је да не жели да са само 11 година настави са певачком каријером, па је од ње одустала.

ИСТРАЖИВАЧКИ РАД СА ДЕЦОМ

Након основне школе имала је пуно идеја чиме би могла да се у будућности бави, па ју је од свих највише привлачила дисциплина војне академије, срећом, одустала је на време. Када је завршила тадашњи девети и десети разред заједничко средњег усмерења остала је збуњена и није имала јасну представу – куда треба ићи даље? Захваљујући старијој другарици и њеној упорности, завршила је у Кикинди као ђак Педагошке академије „Зора Крџалић-Зага“.

На једном од културних скупова које организује у свом селу Баранди

Убрзо је схватила да јој се све што се у тој школи учило веома допадало. Па је своју креативност доказивала на различитим нивоима. Правила је сценографију, лутке и писала сценарије за разне школске приредбе и представе, и са другарицама радила на групним уметничким пројектима,… Паралелно са учењем Нада је ишла на фолклор, хор, плес,… и све оно што ју је инспирисало и терало на нова стварања.

Њен специфичан начин учења и размишљања је привукао професора психологије из њене школе, па јој је сугерисао да би истраживачки рад са децом по Пијажеу био за њу одличан дипломски рад. Тако је и било. Наставила је након успешног завршетка академије да даље истражује и проучава дечија постигнућа. Учитељски факултет је завршила у Београду а звање Мастер разредне наставе остварила у Бања Луци.

О БРАКУ, ДЕЦИ, СТВАРАЛАШТВУ,…

Нада се удала 1992. године за сјајног човека Жарка и већ следеће године им родила сина Душана. Душан није имао ни пуних пет месеци живота, када је почела да 1994. године да ради као учитељица у основној школи „Доситеј Обрадовић“ Опово, ИО „Олга Петров“ у Баранди.

Коначно је могла да своје идеје и замисли о подучавању деце спроведе у дело. Од те прве године свог запослења па све до сада, Нада учи заједно са својим ђацима. Они као њени ђаци, а она као њихова учитељица, на истраживачком путу.

Породица
  1. Нада и њен муж Жарко добијају своје друго дете, прелепу кћи Теодору. Године се затим нижу једна за другом и она са својим супругом убрзо покреће приватну радионицу смрзнутог пецива и упоредо се изражено бави сликарством.

СЛИКАРСТВО

Неколико година је била и члан Музеја Наивне уметности у Јагодини са својим специфичним маргиналним начином сликања, брут-арт поинтилизмом.

Птице, као тема на Надиним сликама

Њене слике са необичним маштовитим птицама су давно прешле границе наше земље. Учествује на бројним колективним и самосталним изложбама и ликовним колонијама. Од 1994. године редовно излаже своје слике на општинским изложбама „Стваралаца општине Опова“  у чувеној галерији „Јован Поповић“ са великим задовољством.  Имала је част да и лично упозна непревазиђену наивну сликарку Зузану Халупову, и академског сликара а затим и књижевника Мому Капора као и многе друге значајне уметнике. Страст према сликарству, каже, да је никада неће напустити, зато што сматра да се она чврсто прожима са писањем и стваралаштвом. Па ако не слика, она пише или нешто друго рукама ствара, и не уме да мирује.

КЊИЖЕВНОСТ

Од 2004. године почиње да објављује своје писане радове у различитим часописима, зборницима, алманасима, монографијама.  2005. је објављена њена прва књига-збирка дечијих песама за најмлађе читаоце „Башта -машта“ и од тада је настало још седам књижевних дела. Пет намењених деци („Месечев камен“- роман (2011), „Лутка“- роман (2012.), „Писма Андрији“- роман (2013.) и „Прича о Лари“- роман (2017.))  и три књиге намењене одраслима  („Игре“-приче (2009.), „Венчаница“- роман (2010.), „Док ме има“- збирка песама (2015.)).

За дечији роман „Писма Андрији“ Нада је добила другу награду „Доситејево перо 2014.“ од ђака читаоца, а за такође дечији роман „Прича о Лари“ плакету „Сима Цуцић“ за дечију књижевност 2017. Успешно је неколико година сарађивала са чувеним песником Добрицом Ерићем када је и објавила своје прве две књиге.

Њен стваралачки рад у том смислу неће бити никада завршен, јер увек има спремна бар два-три занимљива материјала за обраду и објављивање. Креативност код Наде никако не мирује.

О ПОСЛУ

Њен стваралачки рад су многи запазили и наградили, па исто тако како ниже успехе у писању и сликању, остварује  успехе и у раду са ђацима.

Педагошки рад је приказала на бројним стручним скуповима просветних радника, трибинама, као и у стручним часописима. Успехе ниже и на разним дечијим фестивалима, где су њени ученици  освајали награде из рецитовања, писања песама, цртања, певања, глуме, луткарства, математике, заштите животне средине, хуманитарних акција…

Представљање педагошког рада на једном од стручних скупова у Београду

Сматра да је посао којим се бави веома значајан за један народ, јер добро образовање јесте срж и темељ квалитетног друштва. Зато се у свом послу даје 110% и никада због тога до сада није зажалила.

Задовољство постигнутим, широки осмех и радосно срце њених ђака, за њу представља највећу награду и признање. Најемотивнија је  и најсрећнија, када види своје бивше ђаке као успешне и добре људе. Тада зна да није узалуд остајала дуже у школи припремајући се за предстојеће часове. Или што је захтевала да се све обавезе доследно изврше и унапреде. Она свако дете у разреду поштује и подједнако без разлике прати и подстиче.

Не воли неправду, лаж и лицемерје, и своје ђаке усмерава да слободно износе своје мишљење, и развијају своје таленте, негујући толерантне и хумане међуљудске односе.

 

О ЖИВОТУ

 

Нада истиче да „живот није ни мало лак и да је потребно  много одрицања, преданог рада и упорности како би неко остварио задовољство постигнутим“,  напомиње и да „деца не треба да уче за родитеље или учитељицу, већ да схвате да је учење једини пут ка истинском успеху и задовољству и да ваља учити само за себе“.

Недоумицу око тога, где је граница учитељског рада а где лични труд ученика, пореди са леком који прописује лекар. Јер, као што лекар објасни пацијенту како треба користити прописани лек, тако и учитељ упућује децу, како треба учити и стицати даље своја знања, не избегавајући обавезе.

Срећу стварамо сами

Уверена је да просветни радници морају учити док су професионално активни, зато у свом раду са децом истражује најфункционалније методе, средства и технике и користи сву расположиву савремену технологију.

Уређује блог „Нада Кљајић“, ФБ страницу „Креативна ја“ и од скоро Инстаграм страницу „Креактивна ја“. Сваке године од 2012. са својим супругом организује културне књижевне сусрете „Књижевно вече за наду“ и плесно-фолклорне  сусрете у свом селу у Баранди. Ускоро, ће из штампе изаћи нове књиге за децу.

 

POČETNO MATEMATIČKO OBRAZOVANJE...

 

 

 

 

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here