Milanka je posvećen učitelj, savestan, odgovoran radnik, kreativni svaralac i inovator. Ona je pedagoški savetnik, autor i koautor udžbenika, zbirki poezija, voditelj pesničke radionice „Mladi pesnici“ čiji članovi godinama osvajaju značajne nagrade na našim i međunarodnim festivalima. Ona je neko ko posle 26 godina rada ulazi u učionicu sa entuzijazmom početnika željnog rada sa učenicima.
ZELENA OAZA DETINJSTVA
Milanka Berković, od oca Branka i majke Dušanke, rođena je 1971. u Sisku (Hrvatska), u banijskoj porodici Juzbašić. Do svoje dvadeset četvrte godine živela je u svojoj Jošavici na opštini Petrinja. Njeno rodno mesto oslikavaju zelena polja i brda opkoljena prostranstvom nepreglednih šuma.
Milanka je provela srećno i veselo detinjstvo u porodici koja je uz rad i izgradnju uvek imala dovoljno vremena za dečje avanuture. Rado se seća svog odrastanja i svakodnevnih nestašluka sa pet godina mlađim bratom Slavkom. Kao starija sestra, često je izvukla „deblji kraj“ dok je njen brat sporne situacije rešavao osmehom koji je uvek govorio da on nije kriv.
Volela je da uči i provodi vreme u čitanju i pisanju. Prva slova i brojeve zapisivala je pre polaska u školu sa dedom Milanom koji joj je bio podrška i stalan član u društvenim igrama. Nedoumice oko težih zadataka rešavala je mama Dušanka uz poslove koje nosi jedno veliko domaćinstvo. Za priče i razumevanje, tajne i prve „loše navike“ jednog joševačkog curetka, bila je zadužena baka Draga. Uz nju je naučila da hekla i kuva. Kad je odrasla, počela je da kuva domaće banijske specijalutete po bakinim receptima koji i danas zamirišu u Milankinoj kuhinji. Sve njene želje i potrebe rešavao je tata Brane bez obzira na svakodnevne teške poslove. Njegov autoritet i ljubav su poseban dar od njenih prvih koraka pa do danas. Svaki njen uspeh ili neuspeh je podržan toplinom i ljubavi svih članova porodice.
ŠKOLSKI DANI
Prva četiri razreda je pohađala u rodnom mestu. Do škole je dolazila za nekoliko minuta, ako je išla putem kao i sva druga deca. Ako se provlačila kroz komšijski voćnjak, koji je često bio uzork pocepanih čarapa, onda je na školskim stepenicama prva dočekala drugare. Često je pre drugara naišla učiteljica sa pričom kako treba da se ponašaju devojčice. Posle nekoliko nesupešnih pokušaja, priča učiteljice se svela na razumevanje i šivenje pocepanih čarapa.
Milanka se seća sa osmehom prvih školskih godina i učiteljice Branke zbog koje je odabrala ovaj poziv. Želela je da bude nekome podrška i učitelj života kao što je njoj bila njena Branka.
Njena želja je vodila kroz osmogodišnje školovanje zbog koje je bila sigurna u svoj izbor i upisala odgojno-obrazovni smer u srednjoj školi u Petrinji kao i Pedagošku akademiju za nastavnika razredne nastave. Zbog ratnih godina i nemogućnosti polaganja dva preostala ispita i diplomskog rada, zvanje nastavnika dobija daleko od rodne Banije.
UČITELJICA
Učiteljski poziv je započela u rodnom mestu pre dvadeset šest godina. Dolaskom u Beograd, radila je četiri godine kao učiteljica u osnovnoj školi „Mića Stojković”, Umčari, Grocka. Trenutno radi u osnovnoj školi „Filip Višnjić“ u Beogradu. Ona je profesor razredne nastave i pedagoški savetnik.
Prvenstveno je posvećena radu sa učenicima u učionici gde nesebično vodi, motiviše, realizuje, inovira, savetuje, improvizuje, i sa određenom dozom humora i drugarskog odnosa, procenjuje i vrednuje njihov rad. Svaki njen učenik je svestan da je važan sastavni deo odeljenja.
Primer je dobrog nastavnika koji ume da na njoj svojstven način pruži znanje i uključi u aktivnost svakog učenika na osnovu njegovih sposobnosti i interesovanja. Motiviše učenike, podstiče njihovu radoznalost i iznošenje mišljenja, ima poverenja u njihov napredak, rast i razvoj. Svojim radom ona jača samopouzdanje učenika, razvija izražajnost, kreativnost, produbljuje empatiju.
Poštuje svakog učenika njegove ideje i mišljenja, što stvara okruženje dobrodošlice za svakog novog učenika. Zajedno sa učenicima postavlja pravila ponašanja, prava i obaveze. Njen cilj je da ih nauči da budu samokritični i da znaju da procene, najpre svoje znanje, a onda i znanje svojih drugara.
O njenom radu sa decom i o učestvovanju dece u aktivnostima koje promovišu školu, govore mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu.
STVARALAŠTVO
Za vreme svog učiteljskog staža ispratila je nekoliko generacija koje su joj bile velika inspiracija za mnoge projekte. Osim što radi kao učiteljica, piše priče, beletristička štiva, obavezne i neobavezne udžbenike za niže razrede osnovne škole, kreira slikovnice i priručnike. Autor je, koautor, recenzent, lektor, korektor i evaluator više obaveznih i neobaveznih udžbenika i knjiga. Takođe izrađuje didaktičke društvene igre te dizajnira i priprema edukativne časopise i reklamne sadržaje. Učestvovala je u izradi nekoliko zajedničkih i samostalnih autorskih projekata čiji su sadržaji namenjeni deci predškolskog i školskog uzrasta.
Iako je Milanka rođena za učionicu, napisala je libreto za operu „Sedra“ u kojoj je prikazan vekovni progon srpskog naroda pa je i na taj način ostavila deci u nasleđe segmente iz naše istorije.
Svakoj njenoj ideji dete je centar pa i realizacija ide u tom smeru. Svoju ljubav prema čitanju i pisanju poezije i proze prenosi deci na časovima srpskog jezika, ali i na časovima drugih predmeta na kojima su pesme i priče česta motivacija za planirane aktivnosti.
Ona je autor FB stranice „Mladi pesnici i prijatelji“ koja promoviše rad pesničke radionice čiji je autor i voditelj više od decenije.
Autor je FB stranice „Košnica znanja“ na kojoj prikazuje ideje i rad u okviru nastavnih i vannastavnih aktivnosti svojih učenika ili objavljuje ideje preuzete sa interneta.
Milanka podstiče na kreativnost i stvaralaštvo, rado prati i nesebično podržava rad kolega i raduje se njihovom uspehu.
Ona piše pesme koje su objavljene u antologijama pesama, u zbornicima, u saborniku duhovne i rodoljubive peoezije, kao i priče u zbirci priča i romanu. Osim što je autor i koautor udžbenika i radnih svezaka, Milanka je autor edukativnih priča sa zadacima za proveru razumevanja teksta „Priče ispod starog hrasta“ koje su napisane na engleskom jeziku i izdate u Briselu („Stories under the Old Oak Tree“).
PRIZNANJA I NAGRADE
Dobila je nekoliko desetina priznanja i nagrada za rad sa decom počev od priznanja članovima pesničke radionice „Mladi pesnici”, za učestvovanje na međunarodnom poetskom konkursu i izdatoj zajedničkoj zbirci pesama, zahvalnice za pedagoški doprinos u vaspitanju učenika, diplome za najboljeg nastavnika sa prostora bivše Jugoslavije, pa sve do diploma za međunarodnu saradnju i promovisanje umetnosti i humanosti u doba pandemije Covid 19.
Njena biografija je objavljena u Leksikonu stvaralaca u preduniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju kao i u Leksikonu Srba Banije.
NEKE NOVE IDEJE
Ideje su niti koje dovode do kreativnih projekata, a kod Milanke se one prepliću i otvaraju mnoga vrata u društvu vrednih i odabranih saradnika.
U narednom periodu je u planu nekoliko projekata sa kolegama iz regiona s ciljem internacionalne pedagoške saradnje za očuvanje narodne tradicije i povezivanje nacionalnih vrednosti naroda.
Trenutno vredno radi na projekatu o narodnim običajima o kojem ćemo nešto više saznati u narednom periodu.
Piše stihove za neke nove melodije koji će upotpuniti i uvezati zajedničke projekte tek u najavi.
ŽIVOT JE ČUDO
Za Milanku je život dar koji je posebno upakovan za svakog od nas pa često u šali i zbilji kaže: „Život je čudo – reče neko, dok neki snime film, a neki čudo žive.“
Slobodno vreme provodi sa suprugom Sašom sa kojim je život dobio smisao i neku drugu dimenziju sreće uz ljubav i podršku.
