Home Predstavljamo PREDSTAVLJAMO: GORDANA JEVTIĆ VODIČ I ANIMATORKA U ČUVENOM ODMARALIŠTU ZA DECU MITROVAC...

PREDSTAVLJAMO: GORDANA JEVTIĆ VODIČ I ANIMATORKA U ČUVENOM ODMARALIŠTU ZA DECU MITROVAC NA TARI

856
0

Tara, lepotica među planinama krije u sebi biser – Mitrovac koji je čuveno odmaralište za decu. A dušu ovom odmaralištu daje Gordana Jevtić, vodič i animatorka.

Prvo dete u porodici Jevtić, Gordana je rođena 30. 08.1962. u Bajinoj Bašti od majke Mirke domaćice i oca Slobodana koji je  u to vreme  bio tenkista u Bjelovaru. Domaćinstvo u Rogačici, varošici udaljenoj 12 kilometara od Bajine Bašte, održavali su deda Dragutina Matić predratni narednik Žandarmerije i nana Krstine. Deda Dragutin je bio očuh Gordaninom  ocu. Njegov otac Milorad radio je u Monopolu (otkup duvana Bajinovac), ali su im Nemci nadirući ka Užicu zapalili kuću. Sele se u Rogačicu gde je deda imao imanje. Pred kraj rata deda umire i Gordanin  otac ostaje sa majkom, koja se udaje za Dragutina Matića. Ostaju u Rogačici i počinju da se bave poljoprivredom.  Gordana ima dva mlađa brata Milorada i Aleksandra.

Mala Goca

“Najbolji drug u ranom detinjstvu bio mi je Zoran, koji je živeo sa svojom bakom. Dok  su naše nane ispijale kafu u ranim popodnevnim satima, mi smo pravili kule od peska i putiće za mrave. Imali smo četiri krave, voćnjake, bašte, a najviše novca smo dobijali za rasad praziluka. Praziluk se u lejama plevio tri puta do prodaje, zatim pripremao za prodaju. Tu smo učestovali i nas troje. Sva deca našeg uzrasta su pomagali roditeljima u poljskim poslovima. To nije bilo neobično a ni sramota kao što je za decu današnjeg vremena.

Pionirska zakletva

U prvi razred sam pošla  u osnovnu školu “Stevan Joksimović“.  To je najstarija obrazovna ustanova u ovom delu Podrinja, osnovana 1832. godine. Moja učiteljica Vera Čvrkić bila je autoritet u svemu. Još uvek se sećam njene elegancije, crne lakovane pismo tašne…

Sećam se petice dobijene na pisanom slovu C i prve i jedine jedinice dobijene na pisanom slovu M. Za učiteljicu nije bilo opravdanja za neurađeni domaći zadatak a ja zaista nisam imala vremena da ga uradim jer sam sa bratom Miloradom „uvodila“ struju u naš voćnjak sa baterijama od 4,5 volte. Bila sam odličan đak, ali kad se dođe kući iz škole čuvaju se ovce i krave. To smo svi radili i najlepše nam je bilo kad u proleće u njivama iznad Drine sastavimo stada, založimo vatru i pečemo krompire.

Moja najbolja drugarica Viktorija Glišić je uvek bila sa mnom. Od petog do osmog razreda sam bila član dramske sekcije koju je u našoj školi vodio nastavnik ruskog jezika Dušan Stanković. Čovek koji je bio  pun životnog iskustva  usadio je u nas  ljubav prema umetnosti. Ekipa snova Simo Simić, drug, koji je nesrećno stradao u Čehoslovačkoj krajem osamdesetih, inače jedan od najboljih studenata ETF, Ljubisav Aleksić, kasnije novinar i direktor Stidija B, Dragoljub Matić, profesor, Zoran Mitrović, uspešni privrednik, Žanka Lišanin, profesor, Rade Dimitrijević, uspešni privatni preduzetnik, Dragan Jagodić, najmlađi predsednik suda u našoj bivšoj državi , kasnije advokat. U septebru smo zajedno birali dramski tekst koji ćemo spremati i svaku probu čekali ko ozeblo sunce.  U petom razredu dramatizovali smo dečji komad „Kekec“. U njemu sam igrala Kekecovu sestru i dobila prvu nagradu za žensku ulogu na opštinskoj smotri.

U sedmom razredu dramatizacija komada „Pipi duga čarapa“i ponovo prva nagrada za žensku ulogu. Papilota Viktualija Efraimova Dugačka Čarapa, to mi je bilo zvanično ime u komadu, repići koji su pridržavani aluminijumskom žicom, šarena tunika, još šarenije bermudice, različite čarape dokolenice.  Za potrebu uloge  na svoje patike  imala sam obuvene muške cipele broj 42. Bila su to nezaboravna vremena.

Najbolji drugari su mi bili Anika (Žanka Lišanin) i Tomi (Zoran Mitrović). I dalje sam ostala odličan đak i učesnik svih takmičenja koja su organizovana. Posle svakog završenog razreda i takmičenja sećam se svake knjige koju sam dobila na poklon. Ocene smo dobijali na Vidovdan i odmah posle toga majka me vodila u Bajinu Baštu ili Užice da kupimo lektiru za naredni razred.

Moje omiljene knjige iz detinjstva su “Družina Sinji galeb”, “Družba Pere Kvržice”, svi romani Branka Ćopića. Naravno, kasnije sam pročitala sve što je Branko napisao. Ta navika mi je ostala i dan danas. Ako mi se dopadne jedno delo pročitam apsolutno sve od tog autora. A ima ih mnogo: Branko Ćopić, Ivo Andrić, Meša Selimović, Stig Lašon, Irvin Jalom, Den Braun, Isidora Sekulić, Svetlana Velmar Janković, Vida Ognjenović, Ketlin Mekgovan… Tokom školovanja svaku knjigu do koje sam došla čitala sam do kraja. Sada više ne.

Posebne emocije vezuju me za nedelju. Porodična tradicija je nalagala da se svake nedelje okupimo sa bližim rođacima i to se uglavnom dešavalo kod nas jer smo imali veliko dvorište i punu avliju pileži (citiram nanu Krstinu). Inače nana me naučila da vezem (da budem ko sva ostala đeca, da ne buljim samo u knjige), a komšinica Rajka da heklam. To mi je jedna od omiljenih razbibriga.

Jedan događaj obeležio je našu mladost. Godine mogu da budu sušne i kišne, ali svaka je istorijska. Tako je za nas Rogačičane te 1974. godine bilo snimanje partizanskog vesterna “Partizani” u američko-jugoslovenskoj  koprodukciji. Tada su sa nama Rogačicom šetali Rod Tejlor, Adam Vest, Brioni Farel, Bata Živojinović, Olivera Katarina.. Posebno sam tada bila ponosna na svog dedu Dragutina, koji je nosio srpsku nošnju (posle rata nikad nije obukao ništa drugo). Ponudili su mu da odigra jednu epizodnu ulogu, ali deda je odgovorio da se on naratovao dovoljno.

Svako leto provodili smo na reci, dok smo bili još mali na Rogačici, gde smo morali da napravimo branu da bi mogli da plivamo, a kad smo  malo odrasli otac je dozvolio da idemo na plažu na ušću reke Rogačice u Drinu. Tu ljubav prema reci nasledila su i moja deca Marija, Katarina, a posebno Petar koji svaki slobodan trenutak provodi na Drini. Moja deca su sada odrasli ljudi. Marija je producent, Petar mašinac, a Katarina učiteljica.

Gocina deca – Petar, Marijana i Katarina

Bila sam prva generacija usmerenog obrazovanja i  tog davnog septembra 1977. godine Zajedničke osnove  u Bajinoj Bašti upisalo je sedamnaest odeljenja. Prvi put naša generacija susrela se sa Marksizmom, Odbranom i zaštitom i Osnovama proizvodnje. Posle druge godine birali smo usmerenje, tako da ja izabrah Pravno-birotehničku i sa odličnim uspehom završih i  postadoh tehničar za upravne poslove. Učestvovala sam na takmičenjima pod nazivom  “Tito – revolucija- mir”, kao i u osnovnoj školi.  Imala sam bogat društveni život u mojoj Rogačici: odbojkaška takmičenja, dramska sekcija, koja na svakoj smotri osvajala prva mesta, seoske olimpijade…

Počela sam  da studiram prava u Beogradu, ali posle prve godine odlazim na na PMF, odsek Turizmologija gde završavam za turističkog vodiča za ruski jezik. Član sam Udruženja turističkih vodiča Srbije. Prva inostrana tura mi je bila sa grupom Rusa iz Habarovska. Uglavnom potomci Jevreja preseljeni iz evropskog dela SSSR-a na Daleki Istok.

Počela sam da radim kao lokalni vodič i recepcionar u vojnoj ustanovi Tara, hotel Omorika.

Sa Gocom šetnja je lepša

Od 11.11.1987. radim kao bibliotekar u NU „Miloš Trebinjac“, naravno uz položeni državni ispit u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu. Sada imam svoju biblioteku od blizu hiljadu knjiga. Elena Ferante je moj favorit bila prošle godine i sve što je kod nas prevedeno pročitala sam. Sada je na redu Miodrag Majić, Igor Bergler, Mirjana Đurđević, “Put svile” od Pitera Frankopana…

Kada sam bila umorna uvek sam uzimala da čitam Agatu Kristi, sada gledam na filmove snimljene po njenim delima. Volim drame, trilere, biografske filmove. Alfred Hičkok, Lordan Zafranović, su režiseri čije filmove obožavam i uvek im se rado vraćam. Poslednji film koji sam gledala u bioskopu  je “Otac” snimljen po istinitom događaju, sa maestralnim Goranom Bogdanom u glavnoj ulozi.

Od marta 2006. u Centru dečijih letovališta  Beograd, Poslovna jedinica Mitrovac na Tari, počinjem da radim kao animator. Novo zanimanje tražilo je i nova znanja. Na univerzitetu “Singidunum” završavam “Turizam i hotelijerstvo” a na DIF-u kurs za animatora.

Mitrovac na Tari je najveće dečje odmaralište na našem tlu. Pozicija animator obuhvata kompletnu organizaciju boravka dece, njihove edukacije, zabave, sportskog dela i socijalizacije.

Šetnja predivnim stazama

Ovo odmaralište imalo je mnogo animatora koji su deci ostajali u dugom sećanju i radili na tome da im ovu prelepu planinu približe.  Kako se nalazimo u centru nacionalnog parka Tara težimo da deci, posebno iz urbanih sredina, približimo biljne i životinjske vrste Tare. Način ponašanja u prirodi, život ljudi koji vekovima žive na ovom tlu. I sve to kroz interaktivni pristup prilagođen uzrastu dece i mladih.

Jutarnja rekreacija

Uglavnom se pravi sedmodnevni plan koji ima varijantu A i B. A je ukoliko je vreme lepo i sve aktivnosti mogu da se organizuju u prirodi, B. varijanta se primenjuje kada vremenski uslovi to ne dozvoljavaju. Svaki dan počinje jutarnjim zagrevanjem koje se radi 20 minuta pre doručka. Posle doručka se ocenjuje urednost soba. Pošto su sobe višekrevetne, tako se neguje kolektivni duh i deca uče solidarnosti. U deset sati se kreće na rekreativno saznajne šetnje. Pre polaska se proglasi najurednija soba u svakom paviljonu i dodeli diploma. Šetnje idu od kraćih ka dužim, sa različitim pričama.  Deci iz predškolskih ustanova se kroz priče o životinjama i njihovom suživotu približi život šume. Za decu školskog uzrasta kroz šetnju se upoznaju sa četinarima Tare, nauče da ih prepoznaju, sve o biljojedima i mesojedima, sa posebnim osvrtom na najvećeg svaštojeda medveda. Na Tari se od 2008. godine vrši čipovanje medveda i svaki čipovan medved dobije ime. Svaka šetnja ima svoj cilj. (Hranilica za srne, Čeka za medvede, Medino drvo, Tisovo brdo, Banjska stena, Sekulić- Crkva brvnara posvećena Svetom Knezu Lazaru).

Sportski program obuhvata takmičarske igre (fudbal i između dve vatre) i tradicionalne igre Srbije.

Posle sporta, rade se radionice sa manjim grupama dece, i to u učionicama paviljona koje su tematski određene. Ekološka radionica – može da se radi i u “Sovinoj šumskoj učionici”.

Deca već dolaze sa zavidnim nivom ekološke svesti, ovde to samo proširimo i prilagodimo nacionalnom parku. Zagonetna radionica ima kao i sve aktivnosti interaktivni pristup i deca trećeg i četvrtog razreda je obožavaju. Zagonetne pričice, po uzoru na Uroša Petrovića i zanimljivi zadaci koji su pozajmljeni od Arhimedesa. Pozorišna radionica, igra uloga , radi se uglavnom sa predškolcima kao didaktička sredstva služe ginjol lutke i drvena pozorišta. Likovna radionica podrazumeva uglavnom primenu onoga što smo videli u šumi i sakupili (kombinovana tehnika).

Uz Gocine koreografije lepše se igra u diskoteci

Večernji program počinje posle večere. Tu radimo “Igre bez granica”, “Maskenbal”, “Revija Frizura”, “Veliki za male”, “Ja imam talenat”, “Najbolja koreografija Mitrovca”. Kroz večernji program deca nauče mnogo dečjih i latino koreografija. Ovo je program koji mi radimo sa vrtićima i decom školskog uzrasta koji su na rekreativnoj nastavi i sportskim pripremama.

To je ta ekipa sa Mitrovca

Odlična saradnja je sa klubom mladih matematičara «Arhimedes». Oni su kod nas na svom desetodnevnom međunarodnom kampu na zimskom raspustu i uvek su uzimali učešće na obeležavanju Badnje večeri. Super kampu letnjem periodu dovodi veliki broj dece i ima program koji obuhvata mnogo različitih aktivnosti (edukativnih, kreativnih, sportskih i adrenalinskih). U ovom kampu radim edukativnu radionicu (flora, fauna, orijentacija u prostoru). Tu se deca se pripremaju za jedinu takmičarsku aktivnost koja se održava predposlednji dan  i zahteva kompletnu angažovanost cele ekipe.

Dest kamp iz Novog Pazara, se tradicionalno održava u vreme prolećnog raspusta. Deca su iz osnovnih škola iz Novog Pazara. Pored mnogo adrenalinskih, sportskih i edukativnih sadržaja prvi put na ovom kampu deca su imala radionicu španskog  un, dos, tres.. bailamos  dečje igre na španskom jeziku), Kaligrafsku radionicu, Radionicu starih zanata i Radinicu origamija. Ono što je bio veliki izazov za mene je tim-bilding  kulturno umetničkih društava. Počelo sa dva kulturno umetnička društva (KUD Foča iz Foče i KUD Šumadija iz Gornjeg Milanovca) a poslednje druženje obuhvatilo deset sa teritorije Bosne i Hercegovine i Srbije. Deca su od deset do osamnaest godina i sve traje tri dana.

I deca nagrađuju Gocu

Svake godine u drugoj polovini juna na Mitrovcu u saradnji sa  organizacijom “Sport za sve” Srbije, održava se “Veseli orijentiring” . Akcija se radi zbog promocije ovog mladog sporta i uvek imamo puno učesnika. Tad su kod nas deca predškolskog uzrasta. U tri dana se takmičimo u tradicinalnim igrama, da bi centralni događaj bila staza koju oni prolaze sa svojim vaspitačicama i na dve prolazne stanice dobijaju poklone. Svi naravno kreću sa startnim brojevima i kartom za orijentaciju. Kada svi prođu cilj pravimo žurku na otvorenom i najrazigranija grupa dobija sltki paket. Naravno,  završna aktivnost je maskenbal za decu i karaoke za vaspitače.

AKTIVNOSTI, EDUKACIJA, NAGRADE…

Učešće na 23. Festivalu humora za decu koje organizuje biblioteka «Dimitrije Tucović» iz Lazarevca.

Likovni radovi «Plakat festivala».

Posebno festivalsko priznanje za rad sa decom  (prvo mesto Centra dečijih letovališta – radovi dece sa rekreativne nastave na Mitrovcu na Tari). To je 2011. godina.

Povodom četrdesetogodišnjice rada matematičkog društva «Arhimedes» Gordana je dobila zahvalnicu za višegodišnju saradnju i doprinos širenju aktivnosti društva.

U organizaciji Švedske vlade i Mreže razvojnih inicijativa Logosfera Gordana je završila obuku za javno zastupanje u okviru projekta “Partnerstvo za održivo upravljanje Nacionalnim parkom Tara”. Obuka se održavala u prostoru Nacionalnom parku Tara 2014.

Kao saradnik učestvovala u realizaciji radnog lista za predškolce i rani školski uzrast «Čuvari prirode» u izdanju Nacionalnog parka Tara, 2018. godine.

Aktivno učešće na obuci WWF akademija za prirodu-obuka za sprovođenje aktivnosti za decu u prirodi, jul 2019. godine.

Goca kao Meda Tapko

ŽELJE, ŽELJE, ŽELJE…

“Rad sa decom inspiriše i uzima mnogo energije, ali je i vraća. Ono što im obećaš, to i uradiš, i u njihovim očima vidiš sreću. Ono malo teškoća koje se jave vrlo brzo se zaborave.

Nešto što bih volela je da na Mitrovcu na nekom našem kampu okupimo decu sa Balkana u jedan pravi ekološki kamp gde bi u nacionalnom parku naučili mnogo o zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama, napravili prvi šumski bon-ton koji bi oni primenjivali u svojim šumama, livadama i planinama. Pored ovih aktivnosti  u prirodi, kreativne radionice bi oni birali. To bi trebalo da budu radionice naše narodne tradicije. To bi bilo odlično za decu sa naših prostora (jer govore sličnim jezicima) za njihovu socijalizaciju.

Trenuci opuštannja

Putovanja, putovanja… Želim sedam dana u Firenci, Petrovgradu, Petri u Jordanu, Zanzibaru i Patagoniji.”

 

MITROVAC JE BISER TARE – Lucija Tasić

 

Centralni hotel, šest paviljona

i mnogo malenih dečjih kolona.

Dečica  dolaze sa raznih strana,

jer Mitrovac na Tari nema mana.

 

Krasi ga četinarska šuma,

bogata flora i fauna.

Do njega se stiže lako,

na prvi pogled zavoli ga svako.

 

Vredna animatorka Gordana,

druži se s decom svakoga dana,

otkriva im šumske staze

i carstvo zelene Tepih livade.

 

Govori lepo i glasno

dečici da bude jasno,

oni upijaju njene priče

i vole tarske medvediće.

 

Imena njihova znaju svi,

nauči ako ne znaš i ti,

to su Musa, Marko i Milica,

Mirka, Ljubinka i Flekica.

 

Ali, to nije kraj sa njima,

devet snažnih medveda ima,

nedostaju Đura, Ogi i Miloje

koji čipove imaju svoje.

 

I mnogo toga još Tara ima,

puno snega kada je zima,

vukove, srne, i jelene,

livade prostrane i zelene,

srdačne ljude, zemaljski raj,

na Mitrovcu je stvarno NAJ!

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here