Home Predstavljamo PREDSTAVLJAMO: DESANKA RISTIĆ – MOJA UČIONICA NEMA ZIDOVE I KREĆE SE SA...

PREDSTAVLJAMO: DESANKA RISTIĆ – MOJA UČIONICA NEMA ZIDOVE I KREĆE SE SA NAMA

373
0

„Učitelj ima samo jedno krilo, drugo mu je krilo, svako dete milo… Učiteljski poziv je za mene velika ljubav od najranijeg detinjstva. Moja misija je briga o dečjoj duši, na prvom mestu. Uspostavljena saranja s učiteljima na nivou Balkana sa misijom i brisanja svih profesionalnih granica. Zajedno smo jači, bijemo prosvetarske bitke, radimo projekte i pružamo podršku altruizmom. “

Učitelj stvaralac, pesnikinja, dobitnik brojnih priznanja i nagrada, majka troje dece, devet generacija učenika i baka

Mesto rođenja – Kikinda, mesto življenja – Kikinda, mesto posla – Kikinda… Kikinda je mali grad na Severu Banata, pitomo mesto poznato po zimovalištu sova, mamutu koji je iskopan u glinokopu fabrike crepa, suvači, “Danima ludaje” i po Simpozijumu i Muzeju Terra, u kojem vajari iz celog sveta vajaju skulpture velikog formata od gline, terakota (pečena glina).

O DETINJSTVU

“Zanimljivo je da sam kao đak prvak pisala levom rukom i da me je tadašnja, prva učiteljica kritikovala ali je ona prešla u drugu školu i moja vila, učiteljica Elena, me je svojom dobrotom i ljubavlju izvidala. Zahvaljujući njoj i ja sam sama poželela da budem učiteljica vila.

Omiljena fotografija iz detinjstva. U ruci držim malenog vrapca. Snimljena je u bašti.
Bezbrižnost prašnjavog i bosonogog detinjstva.

Tadašnji život je bio skroman i jednostavan. Kupovali smo bombone na komad, bili bezbrižni i jednostavni u prohtevima. Škola je tada bila druga kuća, a učitelj drugi roditelj.

U mojoj porodici je bilo troje dece, dve sestre i ja. Roditelji su mogo cenili obrazovanje i poštovali naše učitelje i nastavnike. Sve tri smo završile fakultete, najstarija je diplomirani pravnik, najmlađa je završila poljoprivredni i ja učiteljski fakultet.

Dani Raše Popova u Mokrinu. Nastup mojih “Svitaca” i druženje s Ršumom.

Moja prva ljubav je bio zlatokosi, pegavi dečak, koji se u mađim razredima preselio u drugi grad.

Sećam se jednog vrlo neobičnog događaja. Pošto smo živeli skromno, ja sam kao srednje dete nasleđivala garderobu od starije sestre i retko bih dobila novu stvar. Imala sam jedne nove pantalone i njih sam oblačila za školu. Mama ih je subotom prala. Jedne subote smo išli sa školom u bioskop ali je moja mama oprala pantalone i ja, pošto nisam imala druge suve, obukla sam te mokre i tako otišla.

Omiljene igre su mi bile igre na kotarci. U njoj smo pravili predstave i malo pozorište. Kao dete sam obožavala knjige. Još tada sam zamišljala kako sam ja pisac. Tako sam i zavolela svoje ime, zahvaljujući našoj čuvenoj Desanki Maksimović.

Najomiljenije knjige iz mladosti su mi “Lovac u žitu” Selindžer i “Ako jedne zimske noći neki putnik” Calvino. Sada, već dugo, najviše volim dela vladike Nikolaja Velimirovića.”

O ŽIVOTU I POSLU

Volim jednostavan život, s malo odabranih prijatelja i dosta poznanika. Razdvojila sam privatno i poslovno. Moje kolege su mi samo kolege i sa njima korektno sarađujem. Imam svoju porodicu i svoje troje dece, a od nedavno sam i baka. Mnogo volim decu i posvećena sam deci.

Fotografija u ateljeu Terra, nastala na snimanju video spota u kojem su učestvovala moja deca i moji đaci. Fotografisala me je moja ćerka Tamara.

Nikada ne štedim sebe kada su deca u pitanju. Volim da osmislim projekte koji školu uključuju u život. Moja učionica nema zidove i kreće se sa nama.

Negujem ambijentalnu nastavu. Ukazujem roditeljima na često prezaštićavanje dece, koja zbog toga ne mogu da raziju svoje potencijale. Iskrena sam i direktna. Kada je sve to obojeno ljubavlju, onda jedino vredi.

Skadarlija i poetski nastup u kući Đure Jakšića.

Pišem poeziju i gostujem na sajmovima, promocijama i festivalima. Donedavno sam, više od tri godine, pevala u crkvenom horu. Vodim dramsku sekciju i pišem dramske tekstove za decu. Volontiram u toku letnjeg raspusta na dečjem duhovnom saboru u Kikindi.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here