Хеј, ви!
Ви, који сате и сате
трошите
на тако небитне ствари,
на трице,
а искрзаним ђоновима
у трци стицања и грађења
губите век,
застаните!
Зауставите се пред дететом,
које шачицу пажње и љубави
тражи,
за пут у радост,
за карту у одрастање,
за раст до Човека!
Застаните управо сада,
док је мусаво од слаткиша,
распевано покрај играчке
или замишљено над Букваром
и лаким, а претешким задатком
у некој бојанци
на коју сте већ заборавили …
Ви, ето, свуда можете каснити,
али овде и сада нема кашњења!
Сви изостанци ће бити оправдани
сем овог
пред детињством
које чека
да га укалупите,
да га украсите ситницама
тако мајушним,
а крупним и сјајним
ко Сунце!
