Pravi je užitak gledati lica mališana kad ispod јелке ugledaju поклоне koje je donеo Dedа Mraz, odnosno mama, tata, bake, dedе, tetke, ujaci, stričevi, kumovi i prijatelji.
Uzbuđenje i radost traju dok se pokloni odmotavaju, dok se otkriva što se nalazi ispod šarenog papira, dok se igračke i ostale dečije stvarčice pregledaju i s osmehom stišću u krilu, ali već posle nekoliko minuta ta fascinacija novim stvarima ponekad se stišava, a sledećeg dana deca već traže nova iznenađenja.
Stoga ne čudi da se mnogi roditelji pitaju da li je vredno “bacati” sav taj novac za 15 minuta radosti i ono važnije – kakve se deci time poruke prenose i hoće li fokusirani samo na poklone uopšte shvatiti bit i važnost praznika?
Iz tog razloga pojavio se novi trend naziva “pravilo tri poklona” prema kojem roditelji praznično darivanje djece, kako i sam naziv kaže, svode na najviše tri poklona. Ideja se bazira na biblijskoj priči prema kojoj je i mali Isus, prilikom rođenja, primio tri poklona od tri kralja ili mudraca. No mame je zapravo koriste i kao metodu smanjivanja prazničnog stresa i jurcanja po prodavnicama, štednje i odgoja dece da budu promišljenija i umerenija oko zahteva koji će se naći na popisu njihovih želja.
Naime, deca moraju da suze listu željenih poklona na tri koja bi im najviše značila, a svaki mora spadati u jedno od sledećih kategorija:
1. Nešto što žele (obično su to igračke ili slatkiši)
2. Nešto što trebaju (odeća, cipele i sl.)
3. Nešto za čitanje (slikovnica, strip, roman, enciklopedija i sl.)