Jednom davno, u dalekoj pustinji, bila je ruža koja se tako ponosila svojim lepim izgledom. Njena jedina zamerka bila je da raste pored ružnog kaktusa.
Svakog dana, lepa ruža bi vređala i rugala se kaktusu i njegovom izgledu a kaktus je sve vreme ćutao. Sve ostale biljke u blizini pokušavale su da ruži objasne da to nije lepo, ali nju je previše pokolebao sopstveni izgled.
Jednog vrelog leta pustinja je postala suva i za biljke više nije bilo vode. Ruža je brzo počela da vene. Njene prelepe latice su se osušile, izgubivši svoju bujnu boju.
Gledajući u kaktus, videla je vrapca kako umoči kljun u kaktus da popije malo vode. Iako posramljena, ruža je pitala kaktus da li može da dobije malo vode. Ljubazni kaktus je spremno pristao, pomažući im oboje da prebrode teško leto, kao prijatelji.
POUKA
Nikada nikoga ne sudite po tome kako izgleda.
