Učenik je na leđa svog kolege učenika zalepio papirić na kome je pisalo: „Ja sam glup.“ a od ostalih kolega je tražio da ga o tome ne obaveste. Nastalo je smejanje i ismejavanje tog učenika, a on o tome ništa nije znao. Na sledećem času, profesor matematike postavlja težak matematički zadatak. Jedini učenik koji je znao rešenje zadatka bio je onaj s papirićem na leđima, pa se javio, izašao na ploču i rešio zadatak.
Učitelj je video poruku na leđima tog učenika, pa je zatražio od učenika aplauz za kolegu koji je rešio zadatak, a potom ustao skinuo papirić s njegovih leđa i rekao mu:
„Ti verovatno ne znaš da na leđima nosiš papirić, kao što ne znaš ni što na njemu piše! Pretpostavljam da je autor ove poruke jedan od tvojih drugara a ostali su njegovi saučesnici“.
Zatim se obratio čitavom razredu i rekao:
„Pre nego što kaznim onoga koji je ovo uradio, želim vam ukazati na dve stvari:
Prvo, ovo što ste uradili drugaru, događaće se vama tokom celog života. Kada god poželite da napredujete, naći će se oni koji će vam lepiti etikete da vas sputaju, obezvrede i ponize. Da je vaš drugar, kome ste zalepili ovu poruku na leđa, znao za to, on se, verovatno, ne bi javio da reši ovaj zadatak. Kada se to bude događalo vama, vi te zlonamerne etikete koje će vam lepiti ignorišite i nastavite da napredujete.
Drugo na šta želim da vam skrenem pažnju je da vaš kolega među vama nema iskrenog prijatelja, spremnog da stane uz njega, da ga obavesti o lošim namerama drugih, da ga zaštiti i skida etikete s njega. Nije važno imati mnogo prijatelja, nego je važno uz sebe imati nekoga u koga imate poverenja, nekoga na koga se možete osloniti i ko će skinuti papirić za koji vi i ne znate, niti ga vaša ruka može dohvatiti“
