Ovo je posebna godina. Posebna, po mnogo toga. Iako joj se bliži kraj, iako ne bi voleli da nam se neke stvari koje su se u njoj dogodile, iznova ponove, pamtićemo je samo po lepom. Mnogo uspeha, radosti i stvaranja.
Radnu 2019/2020.godinu započeli smo sunčanog septembra u dvorištu vrtića adaptacijom koju nismo tako doživeli. Svakodnevno smo svirali gitaru, pevali i plesali, dok su nam prateće glasove davale ptice stanarice sa obližnje bare. Po neka žaba oglasila bi završetak jedne i početak sledeće pesme, kreketanjem za koje možemo reći da je bez sluha, ali ipak veoma prijajuće.
Kraj prvog radnog meseca ulepšali smo kostimima junaka najlepših bajki i otpočeli sezonu novih nagrada. Nedugo zatim, stekli smo međunarodni sertifikat ekološkog vrtića, pa preuzevši ga na Zlatiboru, ponosno smo širili svoju zelenu zastavu, od Tare do Srema.
Mnoštvo realizovanih seminara i stručnih usavršavanja vaspitača, nudili su nova poznanstva i omogućavali nove vidike koji nisu imali granice.
„Pedagogija je umetnost motivisanja“, zaključio je Godi Keler, norveški pedagog i mi smo razumele taj zaključak i doslovno ga primenjivale u svakodnevnoj profesiji. Jer, ne postoje velike prepreke, već samo male motivacije. Odlučile smo da motivacije koje pružamo deci isključivo budu beskrajne, lepršave, nenametnute, neprimetne, a opet očaravajuće. Motivisale smo svaki dan, a za uzvrat i same dobijale podršku, što od dečijih osmeha, što od rezultata koji su pristizali.
NAGRADE
Od septembra 2019. do jula 2020.godine, deca „Stonogice“, osvojila su ukupno 90 nagrada. Zapravo, nagrade su osvojili njihovi radovi iz različitih oblasti: iz likovnog i literarnog stvaralaštva, iz oblasti očuvanja i zaštite životne sredine, iz oblasti brige o pticama stanaricama i insektima…. Četkice, pastel, akvarel, rime, priče, mašta, empatija, oslikali su najlepša platna koja je svet mogao videti ove posebne godine. Od Srema, preko Panonije, pa sve do Velike Plane, Vranja i Makedonije, pa nazad preko Beograda, Novog Sada i Beške, i ko zna dokle još, blještale su priče šarenih krila, dečiji snovi, radosti i likovi iz mašte. 90 nagrada! Prva posebnost ove godine. I to nije kraj. Sa nestrpljenjem očekujemo rezultate sa još pet konkursa.
Druga posebnost stigla je u januaru, kada je nekoliko dana pre Savindana zazvonio telefoon vrtića. Glas, koji je zvučao veoma ljupko, a u isto vreme i zvanično, izgovorio je: „Čestitam, Vi ste dobitnik Svetosavske nagrade na republičkom nivou!“
Treća posebnost oslikala je ovu godinu humanitarnim radom vrtića. Sreća je u davanju, a ove godine davali smo, širili ruke, tešili, pružali podršku više nego ikada pre.
Ostale posebnosti preplitale su se svaki dan, tolikom brzinom da nismo odmah ni razumevali zašto nam je ovaj dan poseban, ali na kraju svakog, deca su u glas poručivala: „Ovo mi je najbolji dan ikada!“ Zapravo, to je i najveća posebnost! Svakodnevno uživati u prijateljstvu, ljubavi, zagrljajima, privilegija je samo vaspitača.
Posmatrati kako na desetine malih pupoljaka, zalivanih i pažljivo negovanih, izrasta u najlepše cvetove, nagrada je za životno delo.
TV EMISIJA „STONOGICA – BROJALICA“
Mnoge kamere lokalnih i drugih medija zabeležile su emisije o snovima, o pticama, o očuvanju životne sredine…. Uskoro počinje emitovanje serijala kroz emisije minijature „Stonogica-brojalica; deca maštaju, deca stvaraju“, na RTV1 Novi Sad, a koja je nastala na osnovu knjige brojalica, prve knjige brojalica u svetu sa ritmičkim zapisom, koju su izmaštala deca „Stonogice“. Mnogi časopisi koji se bave „zelenom“ tematikom objavili su divne priče o vrednim malim i velikim stonogicama.
Zahvaljujući saradnji sa Bibliotekarkom obezbedili smo 900 knjiga koje smo dalje poklanjali, pomažući u formiranju i bogaćenju dečijih biblioteka Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici, biblioteke na dečijem odeljenju bolnice u Sremskoj Mitrovici, biblioteci Panonskog dečijeg grada. Nismo zaboravljali ni naše najstarije sugrađane, korisnike usluga domova za stara lica. Od njih smo mnogo naučili, ali ujedno i prekinuli granice koje su postojale među generacijama.
Ove posebne godine istakli smo se i među najuspešnijim ustanovama koje su učestvovale u Programu „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“.
Posebnu radost dugujemo festivalima čiji smo verni učesnici i gosti.
Posebnu zahvalnost dugujemo roditeljima, koji često budu naša krila u kraćim ili dužim letovima do krošnje drveta ili do meseca i zvezda.
Posebno poštovanje dugujemo našoj odluci da u studentskim danima izaberemo baš ovu profesiju.
NAŠA BARA
Osluškujući dečija interesovanja, potrebe, ili pak, nedostatke interesovanja, uspešno smo realizovali mnoge aktivnosti koje su decu približile prirodi, ali i prirodu deci. U dečiji život i rad u vrtiću, utkali smo šumu, reku, kamen, pčelu, žabu, cvet. Jedni bez drugih nismo proveli ni jedan dan. Iz prevelike povezanosti nastala je i učionica bez zidova sa pogledom na baru, prirodnim staništem mnogih biljnih i životiljskih vrsta. Najpre smo je očistili, uredili, opremili, doveli prirodu u vrtić, a zatim i uživali u tom velikom delu.
Doručkujemo uz pesmu slavuja, senica, kukavice i kosa. Užinamo uz kreketanje žabljeg hora celog kišovitog juna. Pecaroši nas uče o sportskom ribolovu, o značaju ovog ekosistema, o lancu ishrane. Kornjače nam šalju poruku da nije važno koliko si brz, već koliko si uporan. Kada lokvanji procvetaju deo Stonogica će biti na putu u drugi deo detinjstva, u školskim klupama, ali mi smo sigurne da će se svi rado vraćati u naš svet, bar do četvrtog razreda. Nakon toga će porasti, ali empatiju, ljubav, radost, želju za znanjem, istraživanjem i stvaranjem, zauvek će negovati. Zapravo i oni će rasti u malim velikim ljudima.
Pogled kroz dvogled sa kućice na drvetu, možda je prvi pogled budućeg biologa ili naučnika. Držanje glista u šakama. možda je prvo dodirivanje ovih životinjica, a možda je i početak velikog naučnog rada. Posmatranje menjanja okoline bare, možda je sjajan podsticaj za razvoj zaključivanja, a možda je taj prizor buduća slika poznatog umetnika. Pesma ptica možda je samo prijatan ton, a možda će postati prve note vrhunskih kompozitora. Možda su vaspitačice dopuna mamama, a možda će postati i veliki uzori budućim prosvetarima.
MERDEVINE
Možda se u vrtiću igramo, a možda nismo svesni koliko menjamo svet. Ili pak jesmo! Posebna godino, u tebi smo čvrsto držali merdevine sa kojih su deca dodirivala zvezde. Na početku nesigurno, svega sa prve ili druge prečke, a zatim su se deca popela neustrašivo i na najvišu prečku. Naša molba svim narednim godinama:
Pronađite majstora koji će vešto izraditi najviše merdevine na svetu, sa beskrajno mnogo prečki, ali bez poslednje. Posednju će izgraditi dete onoga trena kada dodirne najudaljeniju zvezdu. Mi ćemo i dalje čvrsto držati merdevine.
Na kraju, stihovi Mike Antića:
„Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad’ je veče.
Nek’ od tebe život uči
da se peni i da teče.“
Iz običnog vrtića u Sremskoj Mitovici
Vesna Stanimirović, jedna od onih koje drže
