Home Kerefeke poezija PONEKAD SANJAM DA MOGU DA LETIM – Saša Jovanović

PONEKAD SANJAM DA MOGU DA LETIM – Saša Jovanović

103
0

Ponekad sanjam kako ja letim

Zamahnem rukama eto tek tako

I ubrzo ja sam gore na nebu

K’o ptica visoko baš tako lako

 

Pronađoh oblak mek kao pufna

Da me bar jedan krug poveze

Ne čuje se baš nikakv zvuk

Klize kroz vazduh nebeske čeze

 

Moj svileni oblak plovi k’o dašak

Kroz najplavlje delove plavoga neba

Kao brod na mirnome moru

Dok galebovi lete negde kraj njega

 

Pogledah ulicu tu ispod mene

I spazih u igri drugare svoje

Spustih se niže da ih obletim

Da vide najbolji letač ko je…

 

Slobodan i lak sam ovde na nebu

Dok sunce sija svom svojom moći

Mislim da letim po ceo dan

I lovim zvezde po letnjoj noći

 

Ali najednom vetar se javi

Oblaci postaše ljutito sivi

Počeše munje i gromovi bučni

Nestade sa neba svaki stvor živi

 

Bilo je lepo dotaći nebo

Al’ sad sam usamljen i loše volje

Gostoprimstvo nebesko nestade brzo

Možda je kući otići bolje

 

Sakupih ruke i spustih glavu

Pa krenuh dole baš kako treba

I kad noge dodirnuše zemlju

Krenu i kiša gore sa neba

 

Svakako doživljaj divan je bio

Al’ gore samoće je veliko breme

Tamo na nebu što nema kraja

Živeti samotno svoje vreme

 

U snu sam tako svoj leteo let

Gde može svašta san da ti da

U životu stvarnom ostajem ovde

Gde najviše volim da budem ja.

 

Inspirisano pesmom Patricije A. Fleming

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here