То је кончић воде
што жубори немо,
Мали му је извор
а ушће големо.
Попиће га попци
и жеднице траве,
Разнеће му мрави
каменчиће плаве.
Тај млаз који хода
из чисте побуде
Могао би, можда,
пример да нам буде.
Кртице га рију,
змија му пут сече,
Сви редом га пију
ал’ он ипак – тече.