‘Znam kako se osećaš. Misliš da si grozna mama jer tvoje dete nije poput druge dece ili nije poput tvog prvog deteta. Znam da si toliko umorna i frustrirana, da plačeš u trenucima slabosti, sama sa sobom’, piše mama četveoogodišnjeg deteta koji još uvek ne spava kako treba
Deidra Romero je blogerica i mama dvoje dece, jednogodišnje devojčice i četvorogodišnjeg dečaka, koji od svog rođenja ima problema sa spavanjem. Iako ova mama dugo nije otvoreno htela da govori o tome, zbog srama i straha od osude, sada je odlučila da napiše pismo svim drugim mamama koje se nalaze u sličnoj situaciji:
‘KAKO SAM MOGLA POSTATI MAMA DETETA KOJE NE ŽELI DA SPAVA?’
Očekivala sam da će moj sin spavati celu noć kad navrši osam nedelja, baš kao što sam naučila iz svih knjiga koje sam pročitala. I baš kao što mi je to većina prijatelja rekla. Čekala. I čekala. I čekala. Nedelje su prolazile, a zatim i meseci.
Nakon toga sve je postalo katastrofalno. Postala sam frustrirana. Kako sam mogla postati mama deteta koje ne želi da spava? Sve sam učinila kako treba. Poslušala sam svaki savet i pokušala svaki trik od promene rasporeda do podsticaja. Odvela sam ga psihologu i psihoterapeutkinji i čak sama otišla psihologu kako bih videla mogu li još nešto promeniti ili učiniti. Nekoliko stvari je pomoglo, ali s četiri godine, moje dete je i dalje ‘zahtevan’ spavač.
‘ZNAM DA MISLE DA NEŠTO RADIM POGREŠNO. ZNAM DA OSUĐUJU MENE I MOJE SPOSOBNOSTI’
Na početku sam se bojala kako će moja tajna postati javna. Činila sam sve što sam znala. Moji bliski prijatelji su znali, ali brinula sam se što će svi drugi misliti ako saznaju da ja, mama blogerica koju mnogi čitaju, ima dete koje ne može da prespava noć.
I iskreno, još uvek me to brine. Moram se dobro naoružati kada je u pitanju razgovor s drugim roditeljima. Vidim njihova lica. Znam da misle da nešto radim pogrešno. Znam da osuđuju mene, ali i moje sposobnosti. I to je u redu jer ih ne mogu pitati da to ne rade.
PISMO SVIM MAMAMA ČIJA DECA NE ŽELE DA SPAVAJU
I zato, pišem ovo mami s bebom, jasličkim, vrtićkim ili predškolskim detetom koje ne spava dobro: Znam kako se osećaš. Misliš da si grozna mama jer tvoje dete nije poput druge dece ili nije poput tvog prvog deteta. Znam da si toliko umorna i frustrirana, da plačeš u trenucima slabosti, sama sa sobom. Znam da si pročitala sve knjige i isprobala sve trikove. Znam da ni ti ne možeš spavati jer se konstantno brineš o tome šta bi mogla uraditi drugačije.
Neću ti ponuditi savet o rasporedima i hranjenju ili uređajima koji proizvode belu buku. Neke stvari će ti ipak pomoći. Postoje stručnjaci specijalizovani za ovaj problem, stručnjaci koji su radili s drugom decom i roditeljima. Možda ćeš uprkos tome, baš poput mene, shvatiti kako tvoje dete i dalje ima problema. U redu je. Samo ti znaš što je najbolje za tvoju porodicu. Ta mama iz parka nije ta koja mora živeti u tvom domu. Tvoja sestra nije ta koja se diže u tri ujutro. I nemoj da uopšte počnem o tvojoj mami ili svekrvi. Ne znaju kako je to.
Samo zato što tvoje dete ne spava celu noć ne znači da si loša mama. Možeš li još nešto više učiniti? Trebaš li još nešto više učiniti? Jesi li mogla nešto drugačije učiniti?
Da. Ne. Možda. Ne znam.
NIŠTA OD TOGA NIJE VAŽNO JER TO NIJE MERILO DOBRE MAME.
Daješ li sve od sebe? Je li dobrobit tvog deteta najvažnija stvar? Jesi li fokusirana na njegove emocionalne i fizičke potrebe? Tada prolaziš test. Dobra si mama.
Odvikavanje od pelena do druge godine ne čini te dobrom mamom. Učenje predškolskog deteta čitanju ne čini te dobrom mamom. Platnene pelene, bio zdrava hrana i najbolje rođendanske zabave ne čine te dobrom mamom. Sve su to super stvari, naravno, ali puno loših roditelja čine te super stvari.
Ali, ti – ti daješ toliko mnogo. Ti nisi loša mama. Ti si ratnica. Nosi ovaj teret s najvećim ponosom koji možeš jer trenutno učiš neke zbilja važne lekcije o predanosti, požrtvovnosti i ljubavi.
I zapamti, nisi sama.
Like this:
Like Loading...
Related
