Albert Ajnštajn, jedan od najvećih umova svih vremena, naučnik i genijalac koji je svojim radom zauvek zadužio celi svet, bio je poprilično svojeglav učenik
Albert Ajnštajn je voleo da sanjari i odluta mislima tokom nastave i bio je zaboravan pa je često ignorisao svoje školske obaveze. Zbog toga bi ga i danas mnogi nazvali lošim učenikom. Neki predmeti jednostavno su mu se sviđali više od ostalih pa je njima posvećivao svoju pažnju, dok je druge zanemarivao.
Kada je odrastao i postao roditelj, zastupao je stajalište da deci treba pružiti slobodu da otkriju što ih zanima. Vlastitu decu, sinove Hansa Alberta i Eduarda kojeg je zvao Tete, podsticao je da razvijaju interese koji nisu vezani uz školu. Nakon razvoda od supruge Mileve, Ajnštajn je ostao da živi u Berlinu, a njegovi sinovi su živeli s majkom na relaciji Beč – Cirih.
U pismu koje je 1915. godine poslao tada 11-ogodišnjem Hansu Albertu, savetuje mu da se drži sviranja klavira i drvodeljstva koje je mališan volie jer je to za njega „čak bolje i od škole“.
Za razliku od mnogih koji to ni danas ne shvataju, Ajnštajn je znao da ne postoje loši učenici. To je samo loš naziv za decu i mlade koji nisu dobili priliku da razviju svoje specifične interese nego su ih pokušali da ukalupe u postojeće nastavne programe i propisane aktivnosti.
U nastavku pročitajte pismo u kome veliki naučnik otkriva kako deca mogu najviše da nauče.
„Moj dragi Alberte,
juče sam primio tvoje pismo i bio sam vrlo srećan zbog toga. Već sam se bojao da mi više uopšte nećeš pisati. Kada sam bio u Cirihu, rekao si mi da ti je čudno kada tamo dođem. Zbog toga mislim kako bi bilo bolje da se nalazimo na nekom drugom mestu gde nas nitko neće ometati.
Bez obzira na sve, moliću te da svaku godinu provedemo celi mesec zajedno kako bi video da imaš oca kome si drag i koji te voli. Od mene možeš naučiti mnogo dobrih stvari, nešto što ti drugi ne mogu lako ponuditi. Ono što sam postigao napornim radom nije samo za strance nego posebno za vas, moje dečake.
Ovih dana završio sam jedan od najlepših radova u svom životu i kada budeš veći pričaću ti o tome.
Drago mi je čuti da uživaš u sviranju klavira. Prema mom mišljenju, klavir i drvodeljstvo najbolje su stvari za dečaka tvojih godina, čak i bolje od škole. To su stvari koje mladoj osobi poput tebe sjajno odgovaraju.
Sviraj ono što se tebi sviđa, čak i ako ti profesori ne daju da to vežbaš. To je način na koji ćeš najviše naučiti, uživajući u tome što radiš do te mere da ni ne primećuješ kako je vreme prošlo. Ja sam ponekad toliko zaokupljen poslom da zaboravim na svoj podnevni obrok.
Šaljem poljubac tebi i Teteu,
