У Панонији сам поред Тодета
упознала још једног лика,
то је Мирослав Кокошар,
весели чика.
Његово лице увек осмех краси
од туге он свакога спаси.
Одушевила ме његова песма
„Љубав из вртића“,
посебно онај део о тати
са пар зубића.
Мирослав уме све проблеме да реши,
а ко сумња у то
заиста много греши.
Он често ужива на свом плацу
храни усамљену куцу и мацу.
Заувек ће мој пријатељ бити,
верујем да ниједну тајну
од мене неће крити.
