Home Kerefeke poezija ПЕСМА О ЉУТКУ – Драган Лукић

ПЕСМА О ЉУТКУ – Драган Лукић

112
0

Љутку љутина на носу седи

па га чеше, чика,

Једи, зврји,

бруји, плеше.

Љутко црвени

Љутко бледи,

песнице стеже,

зубима реже –

сад нека мама и тата беже,

сад нека и сви другови беже

и пас и мачак

на прагу што леже.

Љутку љутина на носу седи

и чупка косу,

голица ногу босу,

дражи –

док Љутка не наљути,

док Љутка не окуражи:

Да тати каже – НЕЋУ

и мами каже – ЋУТИ.

Да пса стрпа у врећу

и мачке повуче за реп.

Да разбије прозор и цреп

и баци песак у очи,

на сто да скочи,

песнице стисне

и врисне.

О, Љутко, Љутко,

зашто ти љутина

седи на носу

као да ти је нос полица,

зашто те једи,

чупка косу, лупка,

ногу голица?

Зашто из тебе режи?

Љутко, отерај је са носа и лица,

конопцима смеха је вежи.

Насмеј се, насмеј се, Љутко –

од смеха љутина бежи.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here