Nasred seoskog puta stoji pas Žuća
voleo bi da ima bar kuću od pruća.
Da se od ulice bar malo oprosti
da ogreje svoje stare kosti.
Jer jesen nema milosti za gladne
širi svoje skute vlažne i hladne.
A on eto hoće bar malo mira
da ga ljuti vetar više ne nervira.
Tužan stoji Žućo podvio je rep
žalosno prati žutog lista let.
Od kiše pokušava Žućo da se sklanja
ispod jednog zida, o kući sanja…
