Albert Ajnštajn je sanjao brzinu svetlosti, Pol Mekartni je u snovima je čuo hit „Yesterday“, a Meri Šeli je inspiraciju za svoj roman o Frankenštajnu dobila zahvaljujući noćnoj mori.
Albert Ajnštajn poznat je po svojim genijalnim uvidima u prirodu svemira, ali i po tome da je do jednog od važnijih otkrića – teorije relativnosti – došao u snu. Još kao mlad sanjao je da se sanka niz strmu planinu tako brzo da na kraju prelazi u brzinu svetlosti.
Zvezde u snu promenile su svoj izgled u odnosu na njega. Probudio se i ubrzo formulirao ono što će postati jedna od najpoznatijih naučnih teorija u istoriji čovečanstva.
Pol Mekartni je 1965. sanjao celu melodiju za hit „Yesterday“ i, na sreću, brzo je došao k sebi nakon što se probudio, pa je uspeo da ponovi pesmu iz sna na klaviru, pitajući prijatelje i porodicu jesu li je ikad čuli. U početku je mislio da je sanjao pesmu koja već postoji.
Oko mesec dana nakon toga obišao je ljude u muzičkoj industriji koji su mu rekli da nikad nisu čuli dotičnu pesmu, pa je zajedno s Džonom Lenonom napisao i reči. Ne treba ni govoriti koliko je popularnosti ta pesma donela Bitlsima.
Meri je dobila inspiraciju tek kada je neko u razgovoru spomenuo kako bi truplo moglo da oživi, pa je kasnije te večeri sanjala živopisni san o Frankenštajnu.
Poznato je da psiholozi vide lucidne snove kao priliku da se poigramo neistraženim sposobnostima koje su zakopane u nekim delovima mozga, odnosno našoj podsvesti. Ljudi koji imaju lucidne snove mogu da kontrolišu delove mozga i da ih nateraj da se „otvore“.
24sata.hr
Like this:
Like Loading...
Related
