Home Poznati OVAKO JE GOVORILA DESANKA MAKSIMOVIĆ

OVAKO JE GOVORILA DESANKA MAKSIMOVIĆ

36
0

Kako je ljubav u životu žena stvar važna, u delu žene pesnika ona je najčešći sadržaj, najsnažniji podsticaj na pisanje, najzahvalnija inspiracija. Prvo se piše o tome da se želi voliti, da je srce spremno da se preda; posle se peva da se voli, da se pati; i najzad se seća da se jednom volelo. Tako kroz celo stvaralaštvo žene pesnika ljubav se provlači kao svetla nit, kao trag suze. Uz osećanje ljubavi kod mene se vrlo često vezuje osećanje prolaznosti, žaljenje za mladošću.

Mislim da deca i oni koji tek izlaze iz detinjstva ne vole da poveravaju starijima svoja osećanja. Njima su njihove prve tajne lake i slatke i čini im se da bi razgovor o njima mogao poremetiti neku lepotu.

Govori tiho. Ptice noćas blizu nas pevaju i meni je žao da čuju kako u glasu nečijem ima suza.

Volela bih da ne verujem da će mi srce za tobom proći kada budeš jednom otišao.

U ljubavi je najlepše da se sanja, čeka i da se čuva tajna. Ko nije prošao kroz to nije voleo. Ko nije sposoban da se žrtvuje, da pregoreva nema dara za ljubav. Ko nije patio i plakao nije voleo.

Sve na svetu biva najpre klica, pa stabiljka, pa pupoljak, cvet, i najzad plod. I pesmama o ljubavi suđeno je da potamne, da pređu iz soprana u alt, da iz začaranosti, začuđenosti, strepnje i čežnje, pređu u sumnju, u prekor, u tugu.

Najbolje se osećam dok stvaram, ili bolje rečeno, dok se u meni stvara neka pesma, dok pripremam neku knjigu.

Najlakše pišem kad pišem jezikom, rečenicom, svoga rodnog kraja.

Deci poručujem neka ne hitaju časpre izići iz detinjstva, i neka njihove prve ljubavi budu takve da bi ih smeli poveriti i mami i razrednom starešini.

Plašim se kad pomislim da će doći poslednja nedelja našega druženja.

Da se nisam sordila već u detinjstvu sa jezičkim blagom našeg jezika, ko zna da li bih ispevala onolike meldoije slične melodijama kakve se čuju u prirodi. Bez moga detinjstva ko zna da li bi bilo stvaralačko utočište, inspiracija, najprisniji životni prostor.

Detinjstvo i ono što smo u njemu doživeli zbilja je izvor svih naših snaga i inspiracija. Lepotu kojoj smo se tada divili ne pomrači nijedna s kojom se posle sretamo. Meni nijedno more, nijedna ravnica ne mogu zameniti brda, niti mi ijedna reka i njen huk mogu pomračiti lepotu gorskih potoka i njihov žubor. Rečima koje smo u detinjstvu naučili najlakše se i najradije izražavamo.

Sve što mi se zbog tebe dogodilo, kao očarano živi u meni, i čini se, neće proći.

Spokojstvo koje pesnik oseća posle ispevane pesme ima dušu dušu šumskog mira.

O kad bih mogla samo jednom ja nekuda iza bregova pobeći od sebe.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here