Posmatram i ja često oči mog oca,
svuda me brižno prate,
poljubac na čelo moje noću mi baca,
do škole, srećnim pogledom me otprate.
Nad mnom, za mene uvek strepe,
te oči biserne i lepe,
ledene suze u očima otope,
zarastaju ranjivih srca rane.
Moj otac – verovao je u mene
i kada su sumnje na pod bile bačene,
učio me je da verujem u želje borbene,
da čuvam u sebi misli iskrene.
Drži me oče za ruku kada plačem,
učini moje srce za udarce jače,
iza mene stojaće uvek jedan divan otac,
mog srca, mojih snova jedini borac.
Vidi, već sam porasla,
krilo svog oca sam prerasla,
nisam pokisla,
moj otac držao je čvrsto kišobran
i nije ga puštao,
moje oči srećno je posmatrao
pogled umoran,
noć besna, dan tmuran.
Ime oca, još jedno ime ljubavi,
koje miluje te za laku noć po glavi,
u srcu tebe oče nosim,
zbog toga što si moj otac,
ja se najviše ponosim.
