Prva ruska salata pojavila se oko 1860. godine u kuhinji kuvara belgijskog porekla po imenu Lusijen Olivije, glavnog kuvara “Ermitaža”, jednog od najpopularnijih restorana u Moskvi. Nije dugo trebalo da ova salata opčini Ruse, a potom i ceo svet.
Tačan recept bio je Lucijenova strogo čuvana tajna, ali se pouzdano zna da je u njoj bilo mesa tetreba, goveđeg jezika, kavijara, zelene salate, jastogovog repa, kapara i dimljene pačetine. Naravno, i ime je zapravo dobila po njemu – Olivijeova salata.
Uz to, originalni recept sastojao se i od originalnog Lusijenovog majoneza, u koji je išlo francusko belo vino, senf, maslinovo ulje iz Provanse uz naravno, par skrivenih sastojaka.
Sastojci su, kao i uvek kod vrhunskih kuvara, bili retki, skupi i teški za pripremu, a prvi recept ove salate objavljen je marta 1894. godine u ruskom časopisu “Naša hrana”, i ovako je glasio:
Dva krompira
Jedan mali krastavac (ili veliki kornišon)
3-4 lista zelene salate
kuvani jastog
1/4 šolje pihtija iseckanih na kockice
1 kafena kašičica kapara
3-5 maslina
i jedna i po supena kašika preliva majoneza
Sastojci koji su bili retki i skupi su, kako je salata postajala sve popularnija među običnim narodom, postepeno zamenjivani jeftinijom i dostupnijom hranom.
Nakon što je salata izašla izvan granica Sovjetskog saveza i drugi narodi su recept prilagodili svojoj kuhinji. U salatu je dodata šargarepa (što ruski kuvari i danas smatraju “neoprostivim grehom”), ponegde kukuruz, a umesto mesa raka pojavilo se pileće belo meso, a kasnije i šunka.
Danas i Rusi prave “našu”, savremenu verziju sa kuvanim povrćem i šunkom ili piletinom i pored Rusije, izuzetno je popularna na Balkanu
