Zrno pšenice priču mi zborilo
kako je postalo i šta je stvorilo.
U jesen ratari ga na njivi posadili,
zemljom ga pokrilii i ništa nisu radili.
U vlažnoj zemlji nicalo zrno
korenčić u zemlji, stabljika na gore,
pa će vlati pšenice sa mrazom
da se bore.
Kad prvi sneg počne
i padne na ravnicu
to je dobar znak
jer štiti pšenicu.
Kad proleće grane
i sunce ogreje svaki klas,
srećni smo tada svi
jer biće hleba za nas.
Tad stabljike žita još više rastu
i povija se klasje zrelo.
Zahvalni smo tada
što će biti za jelo.
Kombajn kad žito požanje
tada ono spremi se u džak
za njega tada najbolje je
kad posle sunca ide u mrak.
Zrno se u mlinu melje
i pretvara u brašno
dobija novi oblik
i ništa nije strašno.
Od brašna, kvasca i vode
vredne ruke hleb će praviti
a onda ga da se ispeče
u toplu rernu staviti.
Sad naše zrno u novom obliku
nezamenjivo je u svakom jelovniku.
