Лица
ДАДИЉА, друга мајка принцезе Добриле, неуморна причалица
КРАЉ ДОБРИВОЈЕ, владар земље Беспроблемије
ПРИНЦЕЗА ДОБРИЛА, краљева јединица
ГЛАСНИК, краљева десна рука и помагач у одабиру НАЈвитеза
ВИТЕЗ БЕЗ СРЦА, зли јунак
ВИТЕЗ БЕЗ МАНЕ, скромни јунак којег красе поштење, племенитост,
частољубље, искреност, спремност да помогне и разуме друге
МЛАДИЋ, сироче заљубљено у принцезу
СТАРАЦ, становник Беспроблемије који је већ знао право лице Витеза Без
Срца
ПОДАНИЦИ
СТАРИЦА, жртва Витеза Без Срца
СЦЕНА 1:
ДАДИЉА (дотрчава, погледа у окупљене иза себе и обраћа се публици):
Наш краљ Добривоје, владар моћне Беспроблемије, жели да уда своју кћер, принцезу Добрилу! Како је данас тешко наћи доброг и племенитог витеза! Заправо, прави, правцати витез је, признаћете, права реткост. А наш цењени и племенити краљ је мудар! Круну и кћер жели да преда витезу у правом правцатом смислу речи! Зато је и организовао надметање! Замислите, у витешким дисциплинама испадоше једнаки неки Витез Без Срца и Витез Без Мане! Како ли се само то десило?!
Ипак, нашем цењеном владару није довољно то што су ти младићи снажни, неустрашиви, спремни да се боре до последњег даха! А, не! Краљ жели да витез, његов наследник, буде пре свега човек! Чооовееек, упамтите! Зато ће добро
мотрити како се ови младићи опходе према јадној старици, болесном старцу и несташном младићу, који је, у поверењу, заљубљен у нашу прелепу принцезу Добрилу.
(Дадиља се осврће. Краљ Добривоје доводи своју кћер, принцезу Добрилу, пред окупљеним поданицима.)
Јој, ја се баш распричала. Ваљда су такве све дадиље. Одох да видим шта ће се сада десити!
(прикључује се поданицима који су већ на окупу)
ПОДАНИЦИ (сви):
Живео краљ Добривојееее! Живела принцеза Добрила!
КРАЉ (утишава народ покретом руке, скида круну и обраћа се поданицима):
Одани и поштени народе, годинама сам управљао овом нашом дивном земљом Беспроблемијом. Време и судбина учинише своје. Верна краљица се придружила небеском царству (погледа у небо и прекрсти се), а мене, вашег краља, сустигла
је старост.
ПОДАНИЦИ (сви):
Живео краљ Добривојееее!
ПРИНЦЕЗА (сетно):
Моћни краљу, драги оче, кад само помислим на госпођу мајку, нашу краљицу, срце ме заболи. Како ми само недостаје! Никад нећу заборавити њене мудре савете. Једном ми је казала да добро упамтим да сирова снага без племенитог и човечног срца нема вредност, остаје клада! Тада нисам разумела те драгоцене речи, а сада одлично знам шта ми је госпођа мајка хтела рећи!
КРАЉ (обраћа се принцези):
Шта је снага без добре и честите душе?! Ништа! Баш ништа! Зато ћемо сад и видети ко је од ових снагатора прави витез!
(окреће се поданицима) Ја, краљ Беспроблемије, не тражим снагатора већ витеза!
ПОДАНИЦИ (сви):
Беспроблемија тражи витеза! Живео краљ! Живела принцеза! Живео прави витез!
КРАЉ (скида круну и обраћа се поданицима):
Дошло је време да ову круну наше Беспроблемије предам витезу, али правом витезу који је заслужује и који ће (окреће се ка принцези Добрили) са принцезом, мојом јединицом, чувати ову земљу наших предака и народ.
ПОДАНИЦИ (сви):
Живео краљ! Живео!!! Живела принцеза! Живелааа!
ГЛАСНИК:
Уважени владару (клања се), круно наша, дозволите ми да Вам пренесем добру вест!
КРАЉ (диже руку ка гласнику у знак дозволе, весело):
Честити вестоношо, усрећи овај народ (погледа принцезу) и нашу Добрилу!
ГЛАСНИК:
Круно наше Беспроблемије (клања се), као што сте наредили,
организовано је надметање у јунаштву. Окупили су се такви јунаци да им нема равна под овом капом небеском. У витешким дисциплинама најбоља су била двојица: Витез Без Мане и Витез Без Срца. Ако дозволи величанство, извео бих
ове јунаке.
КРАЉ (поданицима):
Народе мој, стиже нам нови владар!
ПОДАНИЦИ (сви):
Живели јунаци! Живели!!!
КРАЉ:
Добри гласниче, доведи нам те неустрашиве главе! Нека народ Беспроблемије види најбоље!
(Гласник одлази. Поданици се повлаче и пропуштају старца, старицу и младића. Гласник се поклања и одлази. Принцеза устаје, песмом се обраћа публици.)
ПРИНЦЕЗА:
Снажан може бити свако
и пребити слабијег лако,
Расплакати дете, растужити даму
донети паклену таму.
Али само прави витез уме
друге људе да разуме,
поштење да сеје, љубав да шири,
сукобе да речима смири!
КРАЉ, ПОДАНИЦИ:
Живела принцеза! Живела!
(Долази гласник и доводи два јунака. Поклањају се.)
ГЛАСНИК (клања се):
Честита круно Беспроблемије, доведох Вам два највећа јунака. (гледа у Витеза Без Мане и Витеза Без Срца)
Ви одлучите ко ће бити витез и Ваш наследник. Ви одлучите ко ће узети руку наше прелепе Добриле.
(повлачи се)
КРАЉ (прилазећи старици):
Јунаци, ко ће од вас двојице да пољуби руку овој старици?
ВИТЕЗ БЕЗ СРЦА:
Али… (замуцкује, а Витез Без Мане прилази без речи Старици и целива руку)
Честити краљу, зар ја, велики витез да целивам ту сасушену руку? Морам ли?
(гадећи се)
И ти си ми неки јунак кад бабе љубиш!
(гледа заједљиво супарника који је већ старици пришао и пољубио јој руку).
ВИТЕЗ БЕЗ МАНЕ (прилази Витезу Без Срца):
А зашто не бих пољубио руку жене која је нас обојицу толико пута нахранила и напојила?! Зар си заборавио да се према нама опходила као према рођеној деци! Немој огрешити душу!
ВИТЕЗ БЕЗ СРЦА (самоуверено Витезу Без Мане):
Ма шта ми рече?! (хвата се за главу)
Хранила нас?! Појила нас?! Човече, па то јој је и дужност! Ми смо јунаци!
ВИТЕЗ БЕЗ МАНЕ (обраћа се Витезу Без Срца трудећи се да остали не чују шта ће му казати):
Смири се! Буди и овде прави јунак! Немој растужити јадну старицу! Није заслужила! Нас двојица смо стигли до самог краја! Нека победи бољи! Ја се нећу љутити ако ти будеш изабран!
ВИТЕЗ БЕЗ СРЦА (дрско):
Ја бих се љутио! Зато је и боље да ме не разљутиш и да ми дозволиш да ја постанем нови краљ Беспроблемије! Боље би било!
МЛАДИЋ (грубо прилази Витезу Без Мане и Витезу Без Срца носећи батину):
Могу и ја да будем витез и наследник нашега краља! Сада ћу ја Вас овом батином добро испрашити.
(подиже батину)
ВИТЕЗ БЕЗ МАНЕ (смешећи се):
Остави се тога, младићу! Немој ми сада овде погинути! Нећемо ваљда нашег краља, нашу принцезу, оволики народ да уплашимо! Нисмо због тога данас овде!
(потапша младића по рамену)
ВИТЕЗ БЕЗ СРЦА (бесно):
Шта ти, јадниче, желиш?! Зар ти тако никакав и бедан на мене да удариш?! Склањај ми се с очију да ти сада не прекратим ту беду од живота! Мичи се!!!
ВИТЕЗ БЕЗ МАНЕ (обраћа се свом супарнику):
Полако, јуначе! Овај младић ти не може бити противник! Дете је још! Младост га наводи да ти се тако обрати! Поштеди га! Опрости му!
(окреће се младићу)
А ти, младићу, треба још млека да попијеш да би могао да одмериш снагу са оваквим јунаком! Послушај ме и иди!
(младић одлази)
СТАРАЦ (поштапајући се долази до Витеза Без Мане и Витеза Без Срца):
Када сам ја био млад знало се ко је прави витез! Знало се! Витез помаже слабијима!
Витез се бори са змајевима, а не са децом која нису ни борби дорасла. Ево, честити краљу, (упери штап у Витезе Без Срца)
ова јуначина је јуче старици крчаг у трку разбила, а данас, пред Вама и народом, не хтеде да јој руку целива.
Мени је овај витез, извините, (увређено, гледајући у под)
мајку давно умрлу псовао и претио да ће ми дом запалити ако га не угостим печеном телетином. Баш кад ми је хтео запалити кућу, јер га нисам желео угостити, створи се однекуд ова људина (показује руком на Витеза Без Мане) и отера угурсуза! Па зар тај да нашег честитог краља замени?
ВИТЕЗ БЕЗ МАНЕ (старцу):
Захваљујем, добри човече, на похвали којом си ме наградио. Чиме сам заслужио да тако о мени пред краљем и принцезом говориш?
СТАРАЦ (Витезу Без Мане):
Чиме? Још питаш, дете моје?! Заслужио си својом добротом и хуманошћу, својом снагом и срцем. Срећан сам што сам имао ту част да те упознам. А овај овде (показује на Витеза Без Срца) одлично знам да витез није! Тај не може, не сме и неће бити владар!
ПОДАНИЦИ (сви):
Нееее! Нећемо таквог краља! Нећемооо!
СТАРАЦ (гледа у принцезу):
Зар такав злобник да узме руку наше Добриле, најлепше девојке?!!
ПОДАНИЦИ (сви):
О, нееее! Никакооооо!
(устају и гурају Витеза Без Срца)
Нећемо му то дозволити!
(одлазе)
ВИТЕЗ БЕЗ СРЦА (љутито при насилном одласку):
Аааа, запамтићете ви мене! Добро ћете ме запамтити! Све ћу вас побити! Куће ћу вам запалити!
(Витез Без Срца и поданици одлазе.)
КРАЉ (даје круну Витезу Без Мане):
Предајем ти круну да владаш Беспроблемијом! Дајем ти руку своје јединице Добриле! Прави си витез! Таквог годинама тражим!
ВИТЕЗ БЕЗ МАНЕ (држећи руку принцезе):
Велики краљу, нек буде испуњена Ваша жеља! Прихватам ову круну (ставља круну), узимам руку прелепе принцезе, а Вас молим да ме прихватите као сина којег Вам је судбина данас доделила!
КРАЉ (весело):
Тако ће и бити, мој наследниче! Ти си, витеже, нови владар Беспроблемије!
(краљ одлази)
ПРИНЦЕЗА (смешећи се пева, крај ње стоји Витез Без Мане):
Буди витез али прави!
Поштење и правду слави!
Помогни слабијем, нејаког спаси!
Поштуј дуге, седе власи!
Дамама поклони пажњу,
а змају мишицу снажну!
Другове чувај, срећу шири!
Зараћене стране мири!
Буди витез, али прави
па једнакост ти објави!
Човека воли, хуманост дели
да се читав свет весели!
ДАДИЉА (истрчава, осврће се и обраћа се публици):
Видесте ли, народе?! Прави витез је победио! Каквог само човека добисмо за краља! У нашој Беспроблемији ћемо живети као и до сада: сви ћемо бити једнаки, међусобно ћемо се уважавати, поштовати и помагати! И волети! Како сам само срећна! Пресрећна! А ви, драги моји, преносите даље ову причу! Нека обиђе свет! Поучно је знати да тамо негде, у далекој Беспроблемији, која је налик овој вашој земљици, људи живе срећно, у слози!
Ја Вам, најискреније, желим такав мир и хармонију! А видим да је и овде племенитог, поштеног, витешког света, правих јунака попут нашег новог краља, Витеза Без Мане!
(осврће се)
Како само време лети! Морам и ја да пођем ка Беспроблемији! Касним!
(крене и застане као да је нешто заборавила)
А ви, ако вас пут нанесе, свратите! Биће нам драго да вас видимо!
(маше у знак поздрава и одлази)
К Р А Ј
