Ja tugujem i šta je tu smešno,
zaljubih se, prvo pa pogrešno.
Nije meni što mi duša pati
već što ona neće da me shvati.
Ja suzama pojim žedne cvrčke,
a nju drugi vuče za kovrčke.
Ja je kitim cvećem, belom radom,
a Dragan je kljuka čokoladom.
Ja joj pišem ceduljice kratke,
ona piše Zoranu zadatke.
Ja je sanjam među maslačcima,
a ona se jurca s dečacima.
Ja joj sričem pesme rimovane,
ona čita strip i šund-romane.
Ja je zovem da beremo cveće,
ona neće, po sokaku šeće.
Neće pesme, neće cveće,
neće čak ni voće, pa šta ona hoće?
Like this:
Like Loading...
Related
