Bila jednom neka vrlo neuredna devojčica. Znala bi ona u tren oka da stvori nered po kući. Ona i njena majka morale su toliko vremena da spremaju igračke, koje su bile rasute svuda po kući, da nikada nisu stigle da odu u šetnju ili da čitaju priče.
Devojčici to nije bilo drago, a još manje njenoj majci.
– Slušaj, kćeri, – reče majka jednog dana – ne mogu da shvatim kako jedna mala devojčica može da napravi toliki nered?!
Sutradan ona pripazi da vidi kako se stvara taj silni nered. Najednom postade svesna da izvlači igračke jednu za drugom.
– Ako stavim jednu igračku na mesto pre nego što drugu uzmem – pomisli ona – možda onda neće biti toliko nereda.
Tako i učini. Kad god bi uzela novu igračku stavila bi na mesto onu kojom se više nije igrala. I kad je došlo vreme za spremanje igračaka devojčica nije mogla da veruje svojim očima – nije više bilo nereda.
Majka se još više začudi.
– Kako je to moguće? Kako si tako brzo mogla da spremiš sve igračke?
– To je moja tajna – odgovori devojčica.
I od toga dana devojčica i njena mama imaju vremena za šetnje za pričanje priča a u kući više nema nereda.
