Тамо где је сада смеће
некада је расло цвеће.
Ко зна дал’ ће икад више
да процвета и мирише.
Ја знам људе у мом крају
који неће да признају…
Кад год баце пуну врећу
да постају равни смећу.
За природу ко не мари
однеће га ђубретари.
НЕСАВЕСНА ПЕМА – Мирослав Кокошар
