Odvela je snežna staza
Čak u Dračić Deda Mraza.
Umoran je dobri deka,
A puno ga posla čeka.
Zato sede da odmori,
A hrana se odmah stvori.
Evo suve pršutice,
Od mesnate mngulice.
Stiže pita od krompira
Uz nju kriška tvrdog sira.
I uz pitu njega čeka
Puno svežeg kozjeg mleka.
Voća raznog, slatkog, zdravog,
Svega ima za dedu pravog.
Hrane su mu ruke pune
Mljacka ‘lebac iz furune.
Iz podruma, od davnina
Dođe litar crnog vina.
Malo jede, malo pije,
Prijaju mu đkonije.
I irvasi pored njega,
Dobiše od dece svega.
Mnogo sena i slatkiše
Ne zna se šta vole više.
Jedno dete kraj njih stoji
Pa ih svežom vodom poji.
Kad su pili, kad su jeli,
Ka gradu se deka seli.
I iz sanki viče svima:
“Hvala vam na poklonima.“
