NEĆU DA ODRASTEM – KEREFEKE POEZIJA LJILJANE ANDRIĆ

Za uši me stalno vuku,

zbog toga se vrlo durim,

kažu da sam mali rastom,

međ` odrasle da požurim.

Na živce mi sve to ide,

gde god krenem, eto vike,

mama, tata, baka, deka,

isti su mi, bez razlike.

Ne bih da sam k`o i oni,

nek me puste, znam ja gde ću,

zato javni proglas dajem:

da odrastem e, baš neću!