Ovo što ću vam ispričati odigralo se u Rusiji. Gde tačno u Rusiji nije mi poznato, jer se desilo odavno a Rusija je velika zemlja pa je to sad teško odrediti, ali najvažnije jeste da se odigralo.
Dakle, u jednom mestu negde u Rusiji živeo je i radio jedan pravoslavni sveštenik koji se razlikovao od većine sveštenika kako hrišćanske tako i drugih religija – bio je istinski religiozan. Još od kako se školovao za sveštenički poziv zanimalo ga je da pronađe odgovore na neka od najzagonetnijih pitanja našeg postojanja: Ko smo mi? Šta radimo na ovoj zemlji i kuda to idemo?
Nakon dvadesetak i nešto godina razmišljanja i odgonetavanja, došao je do jednostavnog odgovora:
„Ne znam. Čitav život sam posvetio tome da pronadjem odgovore i zato sada moram biti iskren prema sebi i reći da stvarno ne znam.“
Sledećeg jutra dok je išao ka crkvi kako bi održao jutarnju molitvu, na jednoj raskrsnici presrete ga jedan kozak – policajac:
„Stoj!“ – viknu kozak koji beše tog jutra naročito neraspoložen, valjda zato što ga je žena nešto iznervirala -„Ko si ti i kuda si krenuo?“
Sveštenik se malo zamisli, i u svetlu svojih sinoćnjih otkrovenja odgovori:
„Ne znam.“
„Ne znaš?!“ – iznenadi se kozak – „svako jutro gledam te kako prolaziš ovuda, kako ideš u crkvu i vraćaš se nazad, svako jutro događa se isto, i ti meni kažeš da ne znaš! Sa mnom si našao da se šegačiš?! E, kada je tako, sada ćeš provesti dan iza rešetaka da se malo opametiš. Uhapšen si!“ – i povede sveštenika ka stanici.
Sveštenik bez reči pođe s njim, uđoše u stanicu, kozak otključa vrata ćelije gde su bivali zatvarani neposlušni građani, sveštenik mirno uđe unutra i u trenutku kada se kozak spremao da za njim zatvori vrata sveštenik progovori:
„Eto vidiš da nisam znao gde sam jutros krenuo.“
