Rasplakao se na ulici Josa, sin Janaćka – tvrdice, grozne suze lije, rekao bi čovek – propast sveta.
Zapita ga jedan prolaznik zašto plače, a Josa odgovori:
– Kako ne bih plakao, kad sam izgubio novčić!
– Hajde, hajde, ne plači, evo ti novčić, – reče dobrodušni prolaznik.
Na to Josa opet udari u plač, još jače nego maločas.
-Pobogu, šta ti je sad?! – začudi se prolaznik. – Pa, dobio si natrag ono što si izgubio!
-Uf! Uf! Uf! – kukao je Josa. – Kako da ne plačem: da onaj novčić nisam izgubio, sad bih imao dva novčića!
