Stoji Jasna pokraj česme i pere ruke. Pere pet minuta, pere deset minuta, pere petnaest minuta. Onda se čuje mamin glas:
– Jasna, ne igraj se vodom.
Jasna ćuti i pere ruke.
– Jasna, ne igraj se vodom.
Jasna ćuti i pere ruke.
– Jasna, izdevetaću te!
U tom trenutku tata je osetio da je rat između mame i Jasne neizbežan, zato je zabrinuto pogledao u Jasnu.
Jasna se tati najpre osmehnula, a onda mu šapnula:
– Ne boj se, ne može me izdevetati, nema devet ruku.
