‘Permisivno (popustljivo) roditeljstvo čini da se deca osećaju usamljena, jer im nedostaje kontakt. Zbog toga se u sebi osećaju duboko nesigurna, jer doživljavaju da se niko ne brine o njima’, kaže Tomislav Kuljiš, osnivač Centra Prirodno roditeljstvo
„Jasno nam je da autoritarno, grubo roditeljstvo nije poželjno, ali nedovoljno je jasno što ne štima s popustljivošću prema detetu. Obično kažemo da će se dete razmaziti, ali problem je puno dublji“, kaže Tomislav Kuljiš, autor programa ‘Roditeljstvo i rani razvoj’ i osnivač Centra Prirodno roditeljstvo.
Permisivno roditeljstvo, objašnjava, čini da se deca osećaju usamljena, jer im nedostaje kontakt. Zbog toga se u sebi osećaju duboko nesigurna, jer doživljavaju da se niko ne brine o njima. Kod temperamentnije dece zbog toga se u mozgu aktivira mehanizam borbe i ta deca zbog unutrašnje nesigurnosti postaju agresivna, preuzimaju kontrolu, ne slušaju i postaju šefovi. Kažemo da prelaze u alfa poziciju u nedostatku pravog staratelja kome se mogu prepustiti.
Drugi problem je što ta deca nisu uspela da razviju sposobnost prorade frustracije i ne uspevaju da izađu iz frustracije kada nešto nije po njihovom. Naravno da je s njima jako teško i naporno i nisu draga odraslima. Njih to odbijanje koje osećaju od drugih tera da postanu još više agresivni, jer se sad još više osećaju nesigurnima.
„To je zatvoreni krug koji je nastao najčešće jer sam roditelj nema sebe i svog stava i dete ga doživljava slabim što je posebno problem kod snažne i temperamentne dece. Ovaj zatvoreni krug se može promeniti kada roditelj uđe u svoju stvarnu snagu ako poradi na sebi, ili ako dete uđe u odnos s nekim ko ima sebe, ali uvažava detetovu snagu npr. trener, vaspitačica i slično“, kaže Tomislav Kuljiš.
