Home Bajke i priče NAJLEPŠI CVET (pesimistička verzija) – Mario Gavran

NAJLEPŠI CVET (pesimistička verzija) – Mario Gavran

116
0

Scenska igra za šest cvetova i jednu devojčicu

Šest cvetova je na sceni (plavi, žuti, narandžasti, beli, ljubičasti, šareni). Razgovaraju.

Plavi cvet: Kako je divan život. Proleće je najlepše godišnje doba. Livada je okupana suncem. Sunce daje tako lep žuti ton celoj livadi.
Šareni cvet: O čemu pričaš neugledni cvetu. Pogledaj moje žute latice. To ti je prava, istinska žuta lepota.
Žuti cvet: Sve je puno mirisa, boja. Pogledajte samo ove prekrasne leptire. Izgledaju poput malih, letećih slikovnica.
Šareni cvet: Ah, to nije ništa prema mojoj lepoti. Pogledajte, molim vas ove moje divne, plave latice. Kao da se sam nebeski svod ogleda u njima. Nisam li prekrasan?
Beli cvet: Da, možda si u pravu kolega. Ali zar ne misliš da je onaj ljubičasti cvet tamo uz potok isto tako prekrasan? A kako samo lepo miriši.
Svi cvetovi: (Ushićeno) Da, imaš pravo. Zaista je divan. I život je divan. Tako nam je lepo ovde, na livadi punoj sunca i proleća.
Šareni cvet: Ali ja mislim da ste vi svi ipak samo obični, neugledni cvetovi. Pogledajte Molim vas, malo gore.
(Svi cvetovi okreću glave prema gore.)
Vidite li onaj beli oblak? To se bela boja mojih latica ogleda u njemu.
To je istinska lepota koja ispunjava ovu livadu.
Narandžasti cvet: Možda si u pravu. Ali mislim da ništa ne može nadmašiti lepotu ove livade. Kako miluje oči njeno zelenilo.
Svi cvetovi: U pravu je narandžasti cvet. Tako nam je lepo ovde na livadi punoj cveća i proleća.
Ljubičasti cvet: A tek potok što nam daje snagu i čvrstinu. I taj njegov miris svežine što nam proletnji vetar donosi.
Svi cvetovi: U pravu je ljubičasti cvet. Tako nam je lepo ovde na livadi punoj sunca i i proleća.
Beli cvet: Divan je život na livadi. Srećni smo skupa i ništa nas neće rastaviti.
Šareni cvet: Baš ste budalasti. Vi ne vidite dalje od svog tučka. Ja sam predodređen za život na nekom drugom, lepšem mestu. To će biti mesto na kojem će moja lepota doći do izražaja. Tamo ću tek zasjati u punoj svojoj lepoti.
Žuti cvet: Može biti da postoji lepše mesto. Ali ipak mi smo sasvim zadovoljni u ovom našem malom carstvu.
Narandžasti cvet: I ne bismo ga menjali nizašta na svetu.
Ljubičasti cvet: Nama je najlepše ovde, na našoj livadi punoj sunca i proleća. A ti, šareni hvalisavče, pođi tamo gde misliš da ti je bolje.
Plavi cvet: Tiho, čini mi se da neko dolazi!
(Na sceni se pojavljuje devojčica. Pevuši, a onda zastane i kao da osluškuje.)
Devojčica: Učinilo mi se kao da čujem nekakve glasove. Nigde nikoga.
Kakvo divno cveće! Ova livada je stvarno prekrasna u proleće.
(Hoda između cvetova i zaustavi se kraj šarenog cveta.)
A kako li je tek lep ovaj šareni lepotan. Najlepši cvet na livadi. Kako li je
samo ponosno uzdigao šarenu glavicu. Ubraću ga da vidim šta li onaj mali iz drugog razreda misli o meni. (Ubere cvet)
Šareni cvet: (Zapomaže) Upomoć, cvetovi. Pomozite mi, molim vas! Ne želim otići od vas. Samo sam se šalio. Ova livada je najlepša na svetu. Pomozite!
Devojčica: (Okreće se i osluškuje) Kakvi su to glasovi? Kao da neko zove u pomoć. Opet mi se učinilo. Dakle, da vidimo šta latice kažu.
(Počinje otkidati latice jednu po jednu.)
Voli… ne voli… voli… ne voli…. Baš si mi ti neki cvet. Moram požuriti kući.
(Gura cvet od sebe i odlazi. Cvet bez reči pada na livadu. Ostali cvetovi
ostaju pognutih glava.)

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here