Scenska igra za šest cvetova i jednu devojčicu
Šest cvetova je na sceni (plavi, žuti, narandžasti, beli, ljubičasti, šareni). Razgovaraju.
Plavi cvet: Kako je divan život. Proljeće je najljepše godišnje doba. Livada je okupana suncem. Sunce daje topli žuti ton celoj livadi.
Šareni cvet: O čemu pričaš neugledni cvetu. Pogledaj moje žute latice. To ti je prava, istinska žuta lepota.
Žuti cvet: Sve je puno mirisa, boja. Pogledajte samo ove prekrasne leptire. Izgledaju poput malih, letećih slikovnica.
Šareni cvet: Ah, to nije ništa prema mojoj lepoti. Pogledajte, molim vas ove moje divne, plave latice. Kao da se sam nebeski svod ogleda u njima. Nisam li prekrasan?
Beli cvet: Da, možda si u pravu kolega. Ali zar ne misliš da je onaj ljubičasti cvet tamo uz potok isto tako prekrasan? A kako samo lepo miriši.
Svi cvetovi: (Ushićeno) Da, imaš pravo. Zaista je divan. I život je divan. Tako nam je lepo ovde, na livadi punoj sunca i proleća.
Šareni cvet: Ali ja mislim da ste vi svi ipak samo obični, neugledni cvetovi. Pogledajte Molim vas, malo gore.
(Svi cvetovi okreću glave prema gore.)
Vidite li onaj beli oblak? To se bela boja mojih latica ogleda u njemu.
To je istinska lepota koja ispunjava ovu livadu.
Narandžasti cvet: Možda si u pravu. Ali mislim da ništa ne može nadmašiti lepotu ove livade. Kako miluje oči njeno zelenilo.
Svi cvetovi: U pravu je narandžasti cvet. Tako nam je lepo ovde na livadi punoj cveća i proleća.
Ljubičasti cvet: A tek potok što nam daje snagu i čvrstinu. I taj njegova svežina što nam je proletnji vetar donosi.
Svi cvetovi: U pravu je ljubičasti cvet. Tako nam je lepo ovdje na livadi punoj sunca i i proleća.
Beli cvet: Divan je život na livadi. Srećni smo skupa i ništa nas neće rastaviti.
Šareni cvet: Baš ste budalasti. Vi ne vidite dalje od svog tučka. Ja sam predodređen za život na nekom drugom, ljpšem mestu. To je mesto na kojem će moja lepota doći do izražaja. Tamo ću tek zasjati u punoj svojoj lepoti.
Žuti cvet: Može biti da postoji ljepše mesto. Ali ipak mi smo sasvim zadovoljni u ovom našem malom carstvu.
Narandžasti cvet: I ne bismo ga menjali nizašta na svetu
Ljubičasti cvet: Nama je najlepše ovdje, na našoj livadi punoj sunca i proleća. A ti, šareni hvalisavče, pođi tamo gde misliš da ti je bolje.
Plavi cvet: Tiho, čini mi se da neko dolazi!
(Na sceni se pojavljuje devojčica. Pjevuši, a onda zastane i kao da osluškuje.)
Devojčica: Učinilo mi se kao da čujem nekakve glasove. Nigde nikoga.
Kakvo divno cveće! Ova livada je stvarno prekrasna u proleće.
(Hoda između cvetova i zaustavi se pokraj šarenog cveta)
A kako li je tek lep ovaj šareni lepotan. Najlepši cvet na livadi. Kako li je samo ponosno uzdigao šarenu glavicu. Otkinuću nekoliko njegovih latica da vidim šta li onaj dečak iz drugog a razreda misli o meni. (Uzima cvet)
Šareni cvet: (Zapomaže) Upomoć, cvetovi. Pomozite mi, molim vas! Ne želim otići od vas. Samo sam se šalio. Ova livada je najlepša na svetu. Pomozite!
Devojčica: Kakvi su to glasovi? Kao da neko zove u pomoć. Opet mi se učinilo. Dakle, da vidimo šta latice kažu. (Počinje otkidati latice, jednu po jednu.)
Voli… ne voli… voli… ne voli… Baš si mi ti neki cvet! Moram požuriti kući.
(Gura cvet od sebe i odlazi. Cvet bez reči pada na livadu. Ostali cvetovi
ostaju pognutih glava. prilaze šarenom cvetu i teše ga.)
Plavi cvet: Podigni glavu šareni cvetu. Ne budi tužan. Nisi sam na svetu.
Žuti cvet: Nisi jako ozleđen. Nedostaje ti samo nekoliko latica. Mi ćemo ti pomoći da se oporaviš.
Šareni cvet: Hvala vam cvetovi. Pravi ste prijatelji. Shvatio sam da pravu sreću ne treba da tražim na drugom mestu. Vi ste moja sreća. Sad tek vidim koliko je lepa ova livada. Tek sad vidim da je lepota tamo gde su pravi prijatelji.
