Home Kerefeke poezija НАЈБОЉИ ДЕЧАК – Бранко Ћопић

НАЈБОЉИ ДЕЧАК – Бранко Ћопић

46
0
Pixabay License

Године прошле, негде у мају,

изгубих дечка, добро га знају,

најбољи беше у нашем крају.

 

„Најбољи дечак овога света

изгубљен — већ је недеља пета!“

Порука таква по свету шета.

Дао сам оглас — истина чиста —

у неких тамо новина триста,

све чак до мудрог „Купусног листа“.

Свуда се прича уз грдну грају:

„Тражити ваља доброга Пају,

па макар пошли на Хималају!“

 

Спремно сам прешȏ граничне бране,

дао сам оглас у земље стране,

на ноге дигȏ листове знане:

„Париског Мачка“, „Манчестер Петла“,

„Чикаго Патка“, угледа светла,

„Варшавског момка“, „Лапонску бабу“,

кинески дневник „Же-Ни-Ми Жабу“.

 

На безброј лађи рибара Педра

написах оглас на сама једра,

нека се чита за дана ведра.

 

У врелом песку, на полутару,

улових једном корњачу стару,

па јој на леђа урезах „шару“:

„Најбољи дечак да ми се врати,

изгубљен давно у девет сати,

сувим ћу златом њега да платим.“

 

Ускоро, ево, с далека пута,

из Кине шаљу дечака жута,

из малог села Три-Змаја-Љута.

Пишу ми писмо „Другару фини,

најбољи дечак то је у Кини,

бољега нема. Здраво! Извини!“

 

Сутрадан поштар, делија знана,

доноси вести с афричких страна,

шаљу ми, каже, дечака врана.

„Ово је, друже, у писму веле,

најбољи дечак Африке целе

црнци вам листом успеха желе.

 

„ Прексутра поштар не дȃ ми мира,

стигао дечак чак из Сибира

и уза њ писмо, у срце дира:

„Најбољег ђака са реке Лене,

шаљемо теби, нема му цене.

Ах, наше туге несакривене!“

 

Четвртог дана поштар Босанац,

јавља ми зором: Стигао странац!“

Погледам брзо. „О Тибетанац!“

Окице косе дечака красе,

прати га писмо из града Ласе:

„Најбољи дечко Тибета, зна се.“

 

Петога дана поштари звоне,

ваљда их сами ђаволи гоне.

„Ево дечака из Аризоне!“

У писму веле: „Делијо мила,

шаљемо дивног дечака Била

с Дивљег запада. Зар није сила!“

 

Шестога дана долази зима,

с леденог Пола путник се прима,

стигао дечак и од Ескима.

„Шаљемо дете весела ока

с далеког рта Медвеђег Бока.

Поздраве прими племена Фока.“

 

Седмога дана поштар се смије,

јављају, каже, из Батавије:

„Најбољи дечак тамо се крије.“

Шаљу га, веле, копном и водом,

стићи ће к нама најбржим бродом,

најбоље момче под плавим сводом.

Пуна ми кућа шарене раје,

двориште пуно веселе граје,

кад најзад ево и мога Паје.

 

Пред њим сам, браћо, запањен стао:

„Где си ми, дете, куку и јао?!“

„Код чика-Миће крушке сам брао.“

 

„Шта ћемо сада, мезимче моје,

видиш ли ове другове своје

Кажи ми сада: најбољи ко је?“

А Паја чита писмо по писмо

и мирно каже: Једнаки сви смо

па ником зато завидни нисмо.“

 

Потврдих главом, шта да се ради.

Кад се на свету збратиме млади,

срећан се живот најбоље гради

 

SAŠA BOOKS

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here