Ученици IV1 одељења из ОШ ” Вук Караџић ” из Новог Сада, учествовали су у ликовној радионици под називом ” Јесења ризница ”. Користећи машту и креативност, осликавали су бундеве и осмислили занимљиве ликове.
Пошто им се свидео коначан резултат њиховог рада, наставили су са осликавањем кестења које су сакупили у школском дворишту. На тај начин унели су ведрину у један тмурни јесењи дан.
Њихова другарица Сара Вигњевић, свој доживљај јесењег дана представила је литерарним саставом.
ЈЕДАН ЈЕСЕЊИ ДАН – Сара Вигњевић
Јесен је коначно стигла у мој град. Обојила га је својим дивним јесењим бојама.
Дрвеће је окитила црвено жутим украсима. Када дуне ветар, он не да мира тим украсима и полако их откида са грана и баца на земљу влажну од кише. Тада оголеле гране плешу најлепшу јесењу мелодију додирујући једна другу. Мирисни плодови леже на земљи и чекају да их нечије вредне руке покупе. Дечица у гуменим чизмамавесело скачу по блатњавим барицама. Из комшијског дворишта осети се мирис печене паприке. Гледам у небо и тражим ласте али их не видим. Оне су већ одавно спаковале своје кофере и одлетеле на југ. Остале животиње вредно сакупљају плодове да би преживеле зиму. Почиње киша која се као мали бисерчићи слива низ моје образе. Личи ми на сузе радоснице јер је стигло моје омиљено годишње доба, јесен. Волим да шетам по киши јер ме она подсећа на мале блиставе дијаманте. Предвече су ми облаци најзанимљивији. Тада волим да изађем на моје степениште, дубоко удахнем и издахнем тај свежи ваздух.
Оно што највише волим у јесен јесте да посматрам како полако нестаје дан и пада вече. Тада јесен наранџастом бојом обоји целу природу.
Учитељица Драгана Ђурица
