Kao petogodišnje dete on je već pokušao da komponuje arije. U sedmoj godini života sam je naučio da svira na violini i orguljama, u osmoj je komponovao sonate za klavir, a u dvanaestoj prvu operu. Njegov otac Leopold, i sam nastavnik klavira, uvideo je da mu je sin talentovan pa je za njega i za ćerku Anu Mariju organizovao koncerte u zemlji i inostranstvu. Do 1766. godine otac je sa decom između ostalog putovao u Pariz, London i Hag.Mocart i njegova sestra svirali su na dvoru i javnim akademijama.
Volfgang Amadeus Mocart je bio jedan od najuticajnijih i najznačajnijih kompozitora klasične muzike. Njegov rad broji više od šest stotina dela i uključuje simfonije, koncerte, kompozicije za klavir, kamernu muziku i operske i horske kompozicije.
Volfgang Amadeus Mocart rođen je u Salcburgu 27. januara 1756. u porodici muzičara i notama se služio i pre nego što je naučio da čita. Sa četiri godine počeo je da komponuje, u devetoj (ili jedanaestoj) napisao prvu operu „Bastien i Bastiena“, sa samo šest godina je svojom virtuoznošću zadivio caricu Mariju Terezu u Beču, a sa 13 već dobio mesto koncertnog majstora u orkestru salcburškog nadbiskupa. Podjednako je dobro svirao klavir i violinu.
Ogroman uticaj na njegove kompozicije imala su dela velikih majstora koje je slušao, među kojima su bili Hendl, Bah i italijanska opera.
Od menueta za klavir koji je napisao 1761, sa samo šest godina, do velikog Rekvijema koji je komponovao pred smrt u decembru 1791. u Beču, Mocartovo stvaralaštvo broji oko 630 raznolikih dela – oko 50 simfonija, sedam violinskih i 25 koncerata za klavir, 22 klavirske sonate i 45 violinskih sonata, dvadesetak opera, među kojima su „Figarova ženidba“, „Čarobna frula“, „Don Žuan“, zatim veliki broj kvarteta, kvinteta i seksteta, serenada, divertimenata… I sve to za 35 godina života.
Uprkos velikom uspehu ovaj kompozitor je u siromaštvu umro u Beču 5. decembra 1791. Tek nakon smrti slavili su ga kao najvećeg muzičkog genija svih vremena. Da je Mocart svojevremeno dobijao procente od komercijalizacije svog imena, umro bi bogat.
ČAROBNI PRSTEN
Kao osmogodišnji dečak Mocart je koncertrirao u Milanu. Sala je bila prepuna. Svi su želeli da vide i čuju „čudo od deteta“. Jedna od prisutnih starijih dama reče svome susedu: „Ovde nešto nije u redu. Nemoguće da jedno dete tako svira: Vidite li prsten na njegovoj ruci? To je sigurno čarobni prsten. Bez njega sigurno ne bi mogao tako svirati.“
Mali Mocart, prefinjenog sluha, čuo je tu primedbu. Primetnim gestom skide prsten i ostavi ga u stranu, pokloni se dami i nastavi da svira isto tako lepo kao pre.
