Ja zaista ne razumem.
Moram da učim, moram da pišem
i svašta da znam i umem.
Zašto svakog dana isti problemi?
„Ustani iz kreveta! Sedi, jedi!
Knjige spremi i u školu kreni!“
Za svu decu bi bilo lakše,
kada bi knjige bile lakše,
kada bi spavali do podneva,
i u školu išli svakog drugog popodneva.
Odrasli nikako da razumeju,
da nas, decu, shvate ne umeju.
Manje da se uči, više da se igra i spava,
deca traže da se pregovara.
Nije da sam lenj samo tako,
ali biti đak nimalo nije lako.
Uči, čitaj, piši, prevedi
i u školi lepo se provedi.
Kada bolje razmislim, nama deci nije lako,
nije da smo lenji samo tako.
Ništa nam ne može zameniti druženje u školi,
zato se školsko doba uvek pamti i voli.
