Artjom je uvek nosio u džepu praćku i strašno se ponosio time.
Jednoga dana ugledao je u dvorištu gavrana. „Divno, sad ću ga gađati!“ – pomisli i izvadi praćku. Gavran je bio star. Stajao je na grani i gledao Artjomu pravo u oči.
– Zašto ne bežiš? – upita dečak.
– Zašto bih bežao? – odgovori gavran. – Ako si pametan, nećeš me gađati, a ako si tupav – promašićeš!
