Zec, opasna zverka,
rujnu mrkvu merka,
ispod oka merka.
Mrkva krupna, dozrela,
nameru mu prozrela,
još mudrija bila:
U zemlju se skrila.
Pa zec, ljut u duši,
sad joj gricka uši
izrasle iz temena.
U svitanje,
za kopanje
nema vremena,
nema vremena.
