Kad deca shvate posledice svojih postupaka, nauče da sami donose odgovorne odluke. Montessori škole potvrđuju da kažnjavanje nije efikasan način na koji decu učimo da rade ispravne stvari.
Jedna majka je priznala: “Kao i mnogi montessorijanci, i moje je dete od svog 6. meseca života koristilo staklene čaše za piće. Ljudi se ponekad pitaju: „Zar se čaša neće razbiti? Neće li dete proliti vodu? „Odgovor je naravno, da! To je prirodna posledica ukoliko čaša padne na pod ili se prevrne.”
U slučaju prolivanja, zaustavljamo ono što radimo i brišemo mokru površinu. S vremenom dete uči da bude opreznije, jer vidi šta se događa ako se tako ne ponaša. Takva opažanja mogu se primeniti na sve vrste ponašanja, od jednostavnih stvari poput prosipanja nekog sadržaja, do složenijih situacija poput ljubaznog ophođenja s braćom i sestrama.
Montessori škole i domovi koriste prirodne načine učenja, jer ne žele da se deca ponašaju dobro iz straha od kazne, one žele da deca čine ispravne stvari, jer razumeju uticaj svojih postupaka na svoje ponašanje.
Ovi članci iz časopisa “Psychology Today” potvrđuju da kažnjavanje nije efikasan način na koji decu učimo da rade ispravne stvari. Umesto toga, deca se podstiču da lažu o svom ponašanju i sramote se pa se stoga osećaju loše. To nadalje šteti našoj međusobnoj povezanosti, a upravo je to najsnažniji alat koji ima uticaj na ponašanje našeg deteta.
Alternativno, dete koje razume posledice svojih postupaka, naučiće da donosi odgovorne odluke svojom voljom, umesto da takve odluke donosi samo zato da izbegne kaznu. Doneće dobre odluke čak i kad ih vi ne tražite, jer razume razlog zbog kojih ih donosi. A kad se oklizne, što se isvima nama ponekad dešava, nadamo se da će uvideti da je i to, iako neugodna, posledica njegovog čina.
Odabir načina disciplinovanja deteta lični je izbor, često i sporan, ali ako želite da pokušate da koristite Montessori metodu kod kuće, evo 10 primera za početak:
- scenario: Vreme je da krenete u park, a tvoj sin odbija da obuje cipele.
Posledica: Moraće da sedi na klupi s tobom u parku i ne igra se, jer nije sigurno da se igra na igralištu neobuven.
- scenario: Tvoja kći baca sav grašak na pod za vreme večere.
Posledica: Ne sme da pojede grašak koji inače obožava.
- scenario: Tvoj sin ostavlja igračke vani, uprkos tvojim molbama da ih spremi.
Posledica: Kiša pada i jedna od njegovih omiljenih igračaka je sada uništena i mora je baciti.
- scenario: Tvoja kći naziva sestru ružnim imenom.
Posledica: Njena sestra više ne želi da se s njom igra.
- scenario: Tvoja kći udarila je nekoga na igralištu.
Posledica: Kažeš svojoj kćeri da joj ne možeš verovati da se igra sama u parku, jer ozleđuje druge ljude. Ona mora da sedi s tobom na klupi dok ti ne shvatiš da može ponovno da se sigurno igra s drugima.
- scenario: Tvoj sin trči po kući, pali i gasi svetla, što je protivno kućnim pravilima.
Posledica: Svetiljka se pokvarila i on za popravak treba da koristi svoj džeparac.
To treba reći u što neutralnijem tonu. To nije predavanje, ti samo objašnjavaš uticaj izbora i jasno stavljaš do znanja da takvo ponašanje nije prihvatljivo.
Takođe možeš objasniti dugoročne posledice takvog ponašanja, ako to tvoje dete može da razume. Mogla bi reći: „Ako udariš drugu decu, ona neće hteti da se igraju s tobom“.
- scenario: Tvoj je sin nepažljiv prema knjigama iz biblioteke.
Posledica: Sklonila si knjige iz biblioteke, objašnjavajući da ako se ne može pažljivo odnositi prema njima, neće moći da ih čita, jer one moraju da budu u dobrom stanju kad se vraćaju u biblioteku.
- scenario: Tvoja se kći igra u dvorištu. Tražila si od nje da pazi na biljke u dvorištu, ali ona stalno gazi po njima.
Posledica: Tražiš od nje da uđe u kuću. Ako ne može da poštuje dvorišne biljke, neće moći da se igra u dvorištu.
- scenario: Tvoj sin se baca po podu od besa svaki put kad mora da napusti kuću svog prijatelja.
Posledica: Kad dođe sledeći poziv za igranje, objašnjavaš detetu da više neće ići kod tog prijatelja, sve dok ne odluči da se lepo ponaša kad dođe vreme za odlazak kući.
- scenario: Dete noću više puta ustaje iz kreveta i budi te nekoliko puta.
Posledica: Ujutro mu objasniš da si preumorna da bi mu napravila palačinke kao obično, jer si se toliko puta noćas budila. Stoga će dobiti samo jednostavan doručak s tostom ili žitaricama.
Ključno je na ovaj način postići da tvoje dete razume logiku odnosa povezanosti svog ponašanja i posledica. Za razliku od kazne, na ovaj način ne posramljujete vaše dete ili ne podstičete u njemu strah. Jednostavno mu prenosite poruku da dela imaju posledice. Drugim rečima, nećete trebati da držite predavanje ili vičete na svoje dete, jer posledice govore same za sebe.
PIŠE ANA HLAČA