Moj je deda sede kose
blagog glasa i pogleda,
svi se njime baš ponose
svak’ se njemu ispoveda.
Za unuke sve bi dao
voli nas od svega više,
reče da bi zvezde krao
pa ga zato okriviše.
Sazvežđa se pobunila
galaksije i planete,
duga novo nebo svila
nema svoda ni rakete.
Jedne noći pozvao me
priču divnu da mi kaže,
u prostranstva poveo me
s’ njim je uvek lepše, draže.
Ubrao mi zvezdu jednu
koja želje ispunjava,
samo jednu, ali vrednu
da mi život obasjava.
Hvala Bogu što ga imam
Nek’ poživi dugo, dugo,
divne snove s’ njime snivam
zbogom suze, boli, tugo.
